Izvor: B92, 08.Mar.2015, 18:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritvor zna da košta
Prekomerna upotreba mere pritvora dovela je do toga da se u Srbiji na godišnjem nivou izrekne najmanje 20.000 dana neosnovanog pritvora godišnje.
Država zbog pogrešnih odluka sudova i tužilaštava nakon toga mora da plaća milione evra naknade štete.
Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, koji je pravosnažno oslobođen optužbi da je organizovao ubistvo hrvatskog novinara Ive Pukanića, ima pravo da traži od države odštetu zbog neosnovanog pritvora u kojem je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << proveo tri godine i osam meseci.
Jocic je samo jedan u nizu pritvorenika koji ce sada olakšati kasu državnog budžeta.
NAKNADA ZBOG NEOSNOVANOG PRITVORA
-Broj predmeta je u stalnom porastu u poslednjih pet godina, od 572 zahteva u 2010. do 913 zahteva tokom prošle godine
-Država prosečno isplati oštećenim licima 3,659 dinara po danu neosnovanog pritvora
-Ministarstvo pravde zaključilo sporazum o isplati nematerijalne štete u 447 slučaja (2010-2014. godina)
-U poslednjih deset godina isplaćeno je više od dva miliona evra za naknadu štete zbog neosnovanog pritvora.
Nekadašnji sudija a danas advokat Božo Prelevic ističe da se ni danas u pravosuđu nije stanje popravilo u odnosu na prethodni period i da je najveci problem kada tužilastvo hapsi i bez dokaza, samo da bi zadovoljilo politicare ili javnost.
“I danas kao i ranije u jednom uskom krugu narodnih heroja se određuje ko ce u posebno specifičnim predmetima biti okrivljen, ko ce biti provučen kroz blato i ko ce biti koliko u zatvoru“, rekao je Prelević.
Kada neki okrivljeni bude pravosnažno oslobođen, on može da traži naknadu štete od Komisije Ministarstva pravde. Prelevic kaze da Tužilastvo na neki način mora da odgovara za svoje pogrešne odluke.
“Postoji jedan lek koji je iskorišćen u zemljama Zapadne Evrope gde tužilaštvo ima svoj budžet. Pa kada bude oslobađajuca presuda onda to treba da ide na stetu budžeta tužilaštva“, naglasio je Prelević.
Predsednik Udruženja tužilac Goran Ilic kaže da zakon vec predviđa, sem pritvora i alternativne mere za obezbeđenje prisustva optuzenog na suđenju, poput zabrane napuštanja stana ili boravišta. On ne negira da ima situacija i kad su ljudi bez osnova u pritvoru.
“U nekim situacijama, kod nekih krivičnih dela, sudovi su izloženi neverovatnom pritisku javnosti, koja neodređivanje pritvora, odnosno pustanje iz pritvora osumnjičenog, smatra nekom vrstom oslobađanja od krivice“, izjavio je Ilić.
Prema zakonskim propisima, umesto kratkih vremenskih kazni zatvora, sudovi imaju mogućnost izricanja kazne kućnog zatvora ili kazne rada u javnom interesu.
