Izvor: RTS, 21.Sep.2011, 09:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritvor za pripadnike JSO-a
Trojici pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije određen je pritvor od 48 sati zbog sumnje da su učestvovali u pobuni te jedinice 2001. godine. Pripadnici JSO-a noćas su, više sati, saslušavani u policiji.
Beogradska policija noćas je, više sati, saslušavala pripadnike rasformirane Jedinice za specijalne operacije. Bivšim pripadnicima JSO određeno je zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da su učestvovali u oružanoj pobuni te jedinice, u novembru 2001. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << godine.
Policijiski pritvor određen je nekadašanjem načelniku za bezbednost JSO-a, sada pripadniku Bezbednosno-informativne agencije Veselinu Lečiću, pripadniku Žandarmerije Mići Petrakoviću i pripadniku Protivterorističke jedinice Vladimiru Potiću.
Po završetku ispitivanja, tužilac će odlučiti o njihovom statusu.
Ministarka pravde Snežana Malović kaže da je ovo samo početak odgovora na pitanja koja su ostala otvorena u vezi sa ubistvom premijera Zorana Đinđića.
Pobuna pripadnika JSO, praktično je počela 8. novembra 2001. godine, odnosno neposredno posle haošenja braće Nenada i Predraga Banovića, koje je Haški sud optužio za ratne zločine počinjene u logoru Keraterm.
Njih su "crvene beretke" uhapsile na pijaci u Obrenovcu, a iste večeri prebačeni su u pritvor u Sheveningenu.
Dan kasnije "crvene beretke" otkazale su poslušnost Resoru državne bezbednosti, a većina pripadnika te jedinice povukla se sa radnih mesta. Kasnije tog dana, pripadnici JSO održali su konferenciju za novinare, na kojoj su izneli svoje zahteve, uključujući zahtev za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.
Tokom pobune "crvene beretke" su blokirale autoput kod Centra Sava, u vreme kad je Milorad Ulemek Legija trebalo da se pojavi pred Okružnim sudom kao svedok u predmetu Ibarska magistrala.
Dušan Mihajlović je, navodno, čak i pismeno ponudio ostavku, koju je vlada Zorana Đinđića odbacila. U kasnijem razvoju situacije, ostavke su podnela dvojica najviših zvaničnika RDB-a, načelnik Goran Petrović i njegov zamenik Zoran Mijatović.
Premijer Đinđić, koji je vest o pobuni saznao tokom posete Americi, odmah po povratku sazvao je sastanak kojem su prisustvovali Mihajlović, Petrović, Žarko Korać i tadašnji načelnih Resora javne bezbednosti Sreten Lukić.
Posle sastanka, Đinđić i Čedomir Jovanović su otišli na pregovore u sedište JSO-a u Kuli. Đinđić nije pristao da udovolji zahtevu da smeni ministra policije.
Na čelo Resora državne bezbednosti, dva dana pre kraja pobune, imenovani su Andreja Savić i Milorad Bracanović, koga je Specijalni sud u Beogradu, kasnije osudio na dve godine zatvora zbog neprijavljivanja pripreme ubistava Ivana Stambolića i Vuka Draškovića. Zbog neprijavljivanja izvršioca tih dela, osuđen je na još dve godine zatvora.
Andreja Savić i Sreten Lukić 17. novembra dolaze u Kulu, čime je stavljena tačka na pobunu "crvenih beretki".
