Izvor: Blic, 22.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Pritisnala nas muka golema'
'Pritisnala nas muka golema'
TRGOVIŠTE - ...Bem ti ovoj život. Pritisnala nas muka golema. Pare si nemamo, starost pritiska, a nema kude ni da se raboti i pečali. Svi odoše, a mi ostasmo. Nesmo ni za kud i nikoj neće da ni gleda - kazuje Mile Jaćimović iz zabitog sela Surlica kod Trgovišta. Nije on jedini: o čemernom životu u dolini Pčinje nevoljno pričaju i Stoil, Staniša, Toma, Blagoja, Stojadin i ostali gorštaci iz Radovnice i okolnih seoskih naseobina. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Radovnica je od Trgovišta udaljena 17 kilometara. Opštinski menadžer u Trgovištu Jovica Mihajlović kaže da gorštaci u mesnoj zajednici Radovnica uglavnom žive od prodaje ogrevnih drva i stoke. Selo Radovnica ima oko 400 domaćinstava i preko hiljadu duša. Živopisna naseobina ne oskudeva u prodavnicama: ima ih čak šest. Zato ovo selo nema nijednu kafanu, što se može smatrati srpskim raritetom. U Radovnici su osnovna škola i ambulanta. Meštani Radovnice i još četiri okolna sela nikako ne mogu da prebole činjenicu da u ovdašnjim dućanima više ne mogu da pazare robu na recku. Višegodišnju naviku zanavek je u zaborav ostavila fiskalna kasa. U prodavnici i pored nje namernici i usputni prolaznici obično za meze uzimaju salamu sas vegetu i uz pivo najčešće bistre politiku.
- Teško se ovde živi. Seljaci svakodnevno rmbače i uzmu po koju crkavicu prodajući uglavnom sitnu i krupnu stoku. Hrana je izuzetno skupa, pa se prasići, jaganjci, svinje, telci, krave i bikovi nakupcima prodaju po bagatelnim cenama. Ovde se se ljudi bave i prodajom drva - kaže Tomislav Marković, koji se davno trbuhom za hlebom zaputio u Bor i kao rudar u ovom gradu zavredio penziju, ali je sada često u zavičaju.
- Mnogi su sa brda sišli i doselili se u Radovnicu i našli posao u 'Simpovom' i 'Jumkovom' pogonu. Narod je radan i vredan, ali se teško živi. Mnogi odlaze iz Radovnice i stalih sela. U protekle tri godine otišlo je više od 50 duša u najboljim godinama života. Zatvaraju se kuće, caruje bela kuga. U selu je oko 100 neženja od 26 do 50 godina - ističe Miroljub Krstić, koga u Radovnici smatraju najboljim domaćinom i gazdom.
Miroljub je skupio sinove u jedno jato. Sin Ivan je vlast u mesnoj zajednici: potpredsednik i odbornik u SO Trgovište. Funkcije obavlja za džabe. Mlađi Bratislav još momkuje.
Seoski uča Slobodan Stajković veli da je u dvorištu velike i nove osnovne škole sve manje đaka prvaka.
- Pretprošle godine bilo ih je sedmoro, a prošle svega troje đaka prvaka. U školi se jedino manje peva i crta, jer za te predmete nedostaju nastavnici. A i za ove što su tu, ko zna kakva je budućnost. Jer, mališana sa školskim torbama na leđima je sve manje. Koliko da ih na prste izbrojiš - veli učitelj Slobodan.
A, naokolo, pogled doseže do širokih pašnjaka. Samo niotkud se ne čuje zvono ovna predvodnika. Ni pesma, čobanska. Pravi je praznik kada u nečiju kuću stigne prinova. Kada se čuje dečji plač. Nema ni devojaka. I ono što je bilo iškolovalo se u gradu i neće nazad. A đuvegija je tušta i tma... Veselin Pešić
