Izvor: RTS, 19.Mar.2009, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritisci oglašivača najveći problem
Najveće prepreke nezavisnosti srpskih medija su pritisci oglašivača i neuspele privatizacije, pre svega lokalnih medija, ocenili učesnici okruglog stola "Unapređenje pravnih i profesionalnih strandarda medija u Srbiji".
Učesnici okruglog stola "Unapređenje pravnih i profesionalnih standarda medija u Srbiji", ocenili su da su najveće prepreke nezavisnosti srpskih medija pritisci oglašivača i neuspele privatizacije, pre svega lokalnih medija.
"Ukoliko se tajkunu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne dopada način na koji o njemu pišete, on se neće oglašavati u vašim novinama, a političar kome ne prijaju tekstovi o njemu optužiće vas da direktno radite za njegove političke protivnike", istakla je novinarka i donedavni glavni i odgovorni urednik lista "Politika" Ljiljana Smajlović.
Smajlovićeva je istakla da je pristajanjem pojedinih novinara i medija na nastavak "bratstva" sa političarima koji su bili opozicija pre 5. oktobra 2000. godine, jedan je od razloga zbog čega javnost na novinare gleda vrlo slično kao i na političare i da za to odgovornost snose mediji.
Ekonomska kriza utiče i na medije
Prema rečima Ljiljane Smajlović, pritisci na medije nisu otvoreni, oni su manje ili više direktni, a oni koji to čine služe se oružjem samih novinara pozivajući se na profesionalizam, objektivnost i javnu odgovornost medija.
Upravo iz tih razloga trebalo bi uvesti red i transparentnost u oblast oglašavanja, smatra predsednik ANEM-a Saša Mirković i dodaje da je, prema istraživanju Stratedžik marketinga 2007, na oglašavanje te godine potrošeno oko 956 miliona evra, od čega je 82 odsto, odnosno 784 miliona bilo za televizijsko oglašavanje, dok je za oglašavanje u štampanim medijima bilo izdvojeno oko 10 odsto te sume.
"Pored navedenih problema koji dovode u pitanje sam opstanak medija, ne treba zanemariti ni efekte svetske ekonomske krize koja tek treba da se oseti", upozorio je Mirković i istakao da je neophodno da država i medijima pomogne na isti način na koji to čini za privredu.
Sa tom ocenom saglasio se glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Slobodan Reljić koji smatra da će ta pomoć biti neophodna, ali je ujedno izrazio i sumnju da će se država, ukoliko pomogne medijima, odreći učešća u vlasništvu.
"Ne može se predvideti trajanje svetske ekonomske krize, ali je sigurno da će medijska situacija u Srbiji biti promenjena, biće razgrađen postojeći model i stvoren novi, za koji se još uvek ne može predvideti kakav će biti", istakao je Reljić.
