Izvor: Blic, 08.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pritisak, tihi ubica
Pritisak, tihi ubica
Svaki put kad se srce zgrči, krv pojuri napred, ali istovremeno širi i krvne sudove. To je sistolski pritisak, onaj gornji. Kad se srce opusti između dva otkucaja, pritisak popušta, ali samo donekle. To je dijastolni pritisak, onaj drugi broj, takozvani donji pritisak. A sad da vidimo šta se sve dešava kad ti brojevi nisu u redu.
Pošto se izuzetno lako otkriva - za samo nekoliko bezbolnih sekundi pomoću manžetne pod pritiskom vazduha - hipertenzija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se relativno lako leči gubitkom viška kilograma, promenom načina života i pomoću malo lekova.
Jedan od razloga zbog kojih hipertenzija može da bude tako uporan problem leži u tome što u njoj 'učestvuje' mnoštvo međusobno povezanih sistema, a u središtu svih njih nalazi se srce, navodi nedeljnik 'Tajm' iz koga prenosimo ovaj koristan tekst.
Kako srce radi
Ne može se reći da srce sipa krv kroz krvotok; više odgovara izraz da je srce snažno pumpa, potiskujući više od pet litara teške tečnosti od torzoa ka udaljenim delovima tela kao što su stopala i glava. A krvni sudovi ne podnose uvek lako to snažno strujanje, koje za njih može da bude veliki teret. Jer svaki put kad se srce zgrči, krv ne samo da pojuri napred kroz krvne sudove već vrši pritisak i na zidove tih sudova.
Sila pritiska se meri time koliko visoko pulsirajuća arterija može da digne živin stub na monitoru za merenje pritiska. Generalno gledano, 120 mm za vreme otkucaja i 80 mm između dva otkucaja smatraju se normalnim.
Kako sistem stari
U mladosti naši krvni sudovi se lako rastežu i skupljaju da bi podneli pritisak krvi dok raste i opada. Arterije, koje predstavljaju jednu vrstu mišića, čak pulsiraju da bi potpomogle protok krvi. Ali vlakna koja čine građu zidova krvnih sudova ne mogu da izdrže preterano naprezanje. Kako starimo, na mesto elastičnog tkiva dolazi čvršći kolagen. Krvni sudovi se više ne šire tako lako, ali krv i dalje kroz njih teče nesmanjenom silinom, povećavajući opterećenje na zidove. Što je viši pritisak, to su većem opterećenju izloženi zidovi i za njih se lepi više kolagena. 'Postaju skoro kao beton', kaže prof. dr Majkl Veber sa Harvarda, bivši predsednik Američkog društva za hipertenziju.
Zašto su bubrezi važni
Urinarni trakt i bubrezi ne kontrolišu samo koliko će vode organizam zadržati ili izbaciti već kontrolišu i njen sastav. Ako izbacite ili zadržite previše šećera i kalijuma, hemijski sastav čitavog organizma se poremeti.
Bubrezi posebno budno motre na so. Što više natrijuma unosite, to vaš organizam zadržava više vode, skladišti je prvo u krvotoku, a zatim je istovaruje u tkiva. Kad vaše telo postane natopljeno vodom, nabujali krvni sudovi osećaju to kao pojačano opterećenje.
Bubrezi intenzivno rade da bi to sprečili. Ako je koncentracija soli previše velika, povećava se i količina vode. Organizam na to reaguje tako što proizvodi manje renina, enzima koji povećava zadržavanje vode. Usporavanjem proizvodnje renina, usporava se i proizvodnja angiotenzina, belančevine koja steže krvne sudove.
Ako bi koncentracija soli previše opala, organizam bi obrnuo ceo proces i ubrzao proizvodnju renina da bi zadržao vodu i izlučio angiotenzin da zategne krvne sudove. Brojne stvari mogu da poremete taj sistem, ali u većini slučajeva glavni krivci su premalo kretanja, previše hrane i previše soli. CDC/JS
