Izvor: Southeast European Times, 07.Jun.2012, 22:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Priština osporava nizak rezultat popisa

Popis iz aprila 2011. godine pokazao je da Priština ima manje stanovnika nego što se mislilo, što bi moglo značajno da smanji količinu finansijskih sredstava koje dobija.

07/06/2012

Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Prištine -- 6.7.2012.

Drastična razlika u pogledu broja stanovnika Prištine -- zvaničan broj nije ni 200.000 stanovnika, a kamoli 500.000 -- izazvala je žestoke kritike zvaničnika i stanovnika.

Gradonačelnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Prištine Isa Mustafa, lider glavne kosovske opozicione stranke, Demokratskog saveza Kosova (DSK), osporava zvanične podatke popisa.

Popis pokazuje da Priština ima 198.214 stanovnika. Međutim, zamenik gradonačelnika Avdulah Hoti izjavio je za SETimes da bi taj broj morao da bude dvostruko veći, između 450.000 i 500.000.

„Izvor podataka je zasnovan na broju korisnika javnih usluga, kao što su voda, struja i količina proizvedenog otpada u Prištini. Koristeći neke međunarodne standarde o količini vode i struje koja se koristi po glavi stanovnika, te količini proizvedenog otpada u Prištini, imajući u vidu nivo ekonomskog razvoja i prosečan dohodak na Kosovu i nestašice vode i struje, čini se da Priština ima oko 450.000 i 500.000 stanovnika“, rekao je Hoti.

On je dodao da i drugi podaci potvrđuju tu tvrdnju, kao na primer 900.000 godišnjih poseta porodičnim medicinskim centrima u Prištini i 55.000 učenika u osnovnim i srednjim školama.

„Oko 70.000 učenika koristi javne usluge u Prištini nedeljno, a oko 25.000 zaposlenih u javnim institucijama živi u Prištini“, rekao je Hoti.

Jedan od razloga niskog broja, dodao je on, jeste da ljudi koji žive u Prištini nisu upisani u civilni registar kao stanovnici, mada koriste javne beneficije prestonice.

Ostaje da se taj problem reši, a Hoti kaže da proces treba preispitati.

„Mi ćemo ministarstvu finansija dostaviti naše procene u pogledu broja stanovnika Prištine. Odgovornost je Statističkog zavoda i vlade da donesu odluku o pouzdanosti podataka sa popisa. Mislim da pre ili kasnije proces popisa mora da se promeni“, rekao je Hoti za SETimes.

Šćipe Kosumi, istraživač u Kosovskom društvu za društvena istraživanja, kaže za SETimes da popis mora da bude bolje organizovan da bi se izbegli takvi sporovi.

„Vlada je trebalo jasnije da stavi do znanja ko se smatra stanovnicima. Oni koji su se preselili u druge gradove moraju da promene adresu prebivališta, ali, kao što pokazuje slučaj sa Prištinom, to se nije dogodilo, pa bi moglo da se postavi pitanje broja i u drugim gradovima.“

Hoti je rekao da su sredstva koja se izdvajaju iz budžeta zasnovana na broju stanovnika, pa će se to negativno odraziti na sposobnost opštine da pruža javne usluge.

„Ako vlada koristi matični broj stanovnika za izdavanje opštih potvrda, moraćemo da primenjujemo mehanizme da primoramo ljude da se prijave u Prištini ako žele da dobijaju i koriste javne usluge koje pruža opština, kao što su obrazovanje i zdravstvo“, kaže Hoti.

Kosumi je rekla da vlada treba da reši to pitanje sa opštinom.

„Moj strah je da će politička konkurencija izazvati problem za građane u Prištini. Možda bi odvojeni proces, u kojem se od ljudi traži da prijave svoje prebivalište, rešio pitanje, ali za to je potrebna politička volja“, ukazuje Kosumi.

Ministarstvo javne uprave i Zavod za statistiku odbili su da komentarišu situaciju.

U međuvremenu, građani ostaju u mraku.

Bajram Imeri se preselio iz Prizrena u Prištinu 2004, ali je rekao za SETimes da se nikada nije prijavio. „Od mene to nikada nije traženo, promenio sam adresu za račune, ali ne na nekom drugom mestu“, rekao je Imeri.

Kujtim Hoti, koji nije u rodbinskoj vezi sa zamenikom gradonačelnika, rekao je za SETimes da je očigledno da Priština ima više stanovnika.

„Samo pogledajte broj zgrada u gradu i shvatićete da ima više ljudi“, rekao je Hoti.

Nastavak na Southeast European Times...