Izvor: Glas javnosti, 20.Dec.2009, 10:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Priština nema argumente za nezavisnost

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu početkom ovog meseca vođena je rasprava o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova od strane albanskih vlasti u Prištini, koja je pokazala da je ovo dobro izučen međunarodni problem. Ali, dok se pred MSP srpska strana služila međunarodnim pravom, albanska je politizovala činjenice geopolitičke prekompozicije na Kosovu, pozivajući se na etički princip.

- Albanska strana nema argumente za etički pristup jer je posle 1999. godine stvoren >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << takav politički okvir na Kosovu koji je dopustio represiju i etničko čišćenje Srba i drugih građana lojalnih Srbiji - istakao je u razgovoru za Glas predsednik Nacionalno-liberalne mreže, analitičar i član Grupe za Kosovo Nenad M. Ilić.

 Koji su glavni argumenti Prištine?

- Priština se oslanja na navodnu neminovnost na terenu, održivost i dugogodišnju represiju nad Kosovarima blago se pozivajući i na Rezoluciju 1244 SB UN i Rambuje. Ovo je taktika koja želi da zaobiđe međunarodne pravne okvire, kako bi pravdala novu geopolitičku poziciju Kosova i realpolitiku jednostranih odluka bez zajedničke implementacije međunarodnog prava.

Na čemu su utemeljeni ovi argumenti?

- Na ideji da eventualno široko obrazložena odluka MSP „kulturno“ zaobilazi pozivanje na međunarodno pravo, ili makar u slučaju prihvatanja srpskih argumenata ospori obavezu prihvatanja savetodavne odluke MSP od strane zemalja pod pritiskom.

 Učesnici u raspravi koji su podržavali nezavisnost pozivali su se na represiju srpskih vlasti. Koliko taj argument može da ide u korist Prištine?

- Da su represija i etničko pitanje razlog za jednostranu nezavisnost Kosova to bi pisalo u Rezoluciji 1244. Jedine činjenice koje može da razmatra međunarodno pravo i SB UN u fokusu ovog problema su važeće odredbe međunarodnog prava u funkciji suvereniteta i teritorijalnog integriteta, pravo kolonijalnih zemalja na secesiju, položaj međunarodnih protektorata u okviru važećih rezolucija SB UN, pravo na secesiju usled represije u nedostupnosti izborne demokratije ili usled dugogodišnjeg osporavanja umerenih struja u funkciji ustavnog kompromisa i represije prema stanovništvu (period od oko 10-20 godina). Takođe, može se raspravljati i o novim realpolitičkim činjenicama kao što su nova geopolitička pozicija Kosova (povlačenje Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije i dolazak Kfora, Unmika i Euleksa), a koja je nažalost uslovila i represiju i etničko čišćenje nad Srbima i drugim lojalnim građanima Srbije.

 Da li se rasprava u Hagu može smatrati istorijskom?

- Ovo je najvažnija bitka u pravnoj i diplomatskoj borbi Srbije po pitanju statusa Kosova u kojoj je srpski pravni tim odmerenim tonom jasno predstavio neophodnu argumentaciju, pozivajući se na suverenitet i teritorijalni integritet kroz Rezoluciju 1244 SB UN, na konkretne odredbe međunarodnog prava, pravo zajedničke implementacije i pregovaranja u funkciji kompromisa, pravo na ispunjenje osnovnih standarda pre odluke o statusu (standardi i status - sporazum Hakerup-Čović i izveštaj Kaj Eidea u UN) i pravni položaj Privremenih institucija samouprave na Kosovu. Međutim, u širem smislu ostaje prostora da se odlučnije ospori pravo na secesiju Kosova, uvažavajući mnoge nepobitne činjenice u evoluciji ovog problema, današnju poziciju i ulogu međunarodnog protektorata i sistema nadzora i same jednostrane odluke o nezavisnosti albanske strane.

 Zbog čega Kosovo ne zadovoljava kriterijume samostalne države?

- Činjenice je da Srbija nije kolonijalna sila na Kosovu; da je secesionizam zasnovan na albanskom etničkom buntu u okviru SRJ (koja je tad imala izborne demokratske mehanizme otpora sa funkcijom traženja ustavnih prava ove etničke zajednice); da je međunarodni faktor na Kosovu (usled sporazuma Milošević-Holbruk i uz misiju Oebsa) pogodovao razvoju ekstremnog secesionizma (predvođenog liderima OVK), a ne ostvarivanju demokratskih prava jer su ovi (iz OVK) kasnije likvidirali ili uklonili umerene demokratske struje albanskog otpora - pa su tako tzv. današnji oslobodioci i demokrate Kosova upravo oni koji nisu poštovali demokratska prava i nisu želeli demokratizaciju Srbije, za razliku od postpetooktobarskih vlasti u Srbiji; da je osnovno pravo na koje su se albanski ekstremisti pozivali pravo trenutne nadmoći u međunarodnoj zajednici (pre svega SAD), terorističkog delovanja u funkciji destabilizacije Kosova i geopolitičke prekompozicije na ovom prostoru.

 Kako će se savetodavna presuda MPS odraziti po region ako bude u skladu sa iznetim albanskim argumentima?

- U tom slučaju mogući su periodi destabilizacije usled secesionističkih buntova širom „svetskih Kosova“. Nije isključeno da mišljenje MPS, ukoliko prevagnu albanski argumenti, prate nejasna obrazloženja u tzv. zavijenoj formi. Jer, pozivanjem na to da je razlog represija, progon, konstatacija da nigde ne piše da u okviru Rezolucije SB UN 1244 da Kosovo nema pravo na secesiju, ili na jednostavno pravo moći sprovođenja na terenu jednostranih odluka (pod protektoratom misije UN) onda je to izazov i za bezbednost i posledično na pravna tumačenja u mnogim svetskim konfliktnim zonama. Ili pak, ako se ističe da je to jedino održivo dugoročno rešenje za samo Kosovo, onda se u fokus stavlja i opstanak i održivost Srba i drugih lojalnih građana Srbije na Kosovu. Da li je ikad održivi razvoj podrazumevao marginalizaciju i nestanak jedne civilizacije sa određenog prostora?

 Poslednjih nedelja pominjani su i eventualni pregovori o statusu. Da lu su oni mogući?

- Pregovori o statusu su po meni skoro u domenu fantastike. Pre je moguća određena vrsta „trgovine“ u funkciji formiranja funkcionalne unije između Srbije i Kosova u okviru NATO i EU (uz odlučujući uticaj SAD). Ostale dve održive opcije predstavljaju tzv. tiho ustupanje upravljanja teritorijom Kosova od strane Srbije (odnosno legalizovanje geopolitičkog stanja na prostoru Kosova usled tzv. vojne nesvrstanosti i evropske kooperativnosti). Odnosno, Srbija da insistira na očuvanju suvereniteta na ovom prostoru (a teritorijalnog integriteta samo kroz odbijanje priznavanja kosovske nezavisnosti) i uspostavljanju boljeg položaja Srba i drugih lojalnih građana Srbiji (kulturno-ekonomska autonomija) ili da se formira određeni federalni odnos između albanskog dominantnog i srpskog revitalizovanog kulturno-ekonomskog entiteta (civilizacijske vertikale na ovom prostoru) pod okriljem NATO i EU.

Znate onu narodnu poslovicu,Vi srbi ima te Istoriju ali Oni imaju geografiju

leka, bolje nama istoriju, nego dobiti na lazan i monstruozni nacin tudje teritorije koje nikad nisu pripadali Albancima, da podsetim Turske cifre iz perioda 1455, na Kosovu i Metohiju, zivili su preko 98% Srba i preko 2 % Bugara, Jevreja i Albanaca. A takodje ste postali vecinski narod sa preko 48% stanovnistvo krajem 19 veka, jedino uz masovno isterivanje Srba i masovno ubistvo civila. Vekovima ste uspevali promeniti sliku srpske istorijske pokrajine i niste uspeli, zasto niste uspeli, jel i ako su vas Turci podrzavali i ako su vam Turci pustili da ubijate Srbe, niste mogli nametnuti vasu viziju jel ste bili MANJINSKI NAROD. Jel u suprotnom da ste od uvek bili vecinski, kao sto lazno i degutantno tvrdite, na Kosmetu davno ne bi nista ostalo sto je srpsko nasledje kao sto su imena lokacije, imena gradovi i sela, kao sto su crkve, manastiri i sve ostalo. Jedan narod koji je od uvek vecinski daleko od toga da ce da primi tudju istoriju i kulturu, a na kraju kao sto tvrdite "to je u stvari Albanska kultura, koji su Srbi preuzeli" ali tokom prve prilike unistili ste tako zvanu Albansko nasledje, koja farsa od jednog naroda koji nema pojma o istoriju. Zato nama istoriju, kao nekada sa Jevrejima, kad tad cemo vratiti Kosovo i Metohiju, ali tada, nece vise biti Americke sile.

Leka , a znas li ti onu staru srpsku narodnu"istorija je uciteljica zivota"...

i vas ce stici ,IMAO PA NEMAO,sve dok trebate amerima bice med i mleko za neprijatelje srba,ali znajte da su srbi narod koji dugo trpi i vraca dugove

Nastavak na Glas javnosti...