Izvor: Politika, 19.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prirodnim putem do zdrave hrane
U Srbiji se hrana bez upotrebe hemijskih sredstava proizvodi na oko 12.000 hektara, u Italiji na površini od milion hektara
Ukoliko se u vašim rukama nađe proizvod označen kao „organski” možete se odlučiti za kupovinu, jer to znači da je on odgajan bez upotrebe hemijskih sredstava. Da bi neka namirnica mogla da „ponese” taj pridev potrebno je da njen proizvođač poštuje sledeća pravila: da ne koristi pesticide, mineralno đubrivo i slična sredstva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zatim da je njiva na kojoj se organska hrana uzgaja bez hemikalija najmanje tri godine, da ima jasne granice kako se biljke ne bi „susrele” sa onima koje se gaje na drugoj njivi, zabranjen je genetski inženjering, a problemi sa štetočinama se rešavaju prirodnim putem. Tako se na organski način uzgaja voće i povrće, a kada je o životinjama reč one moraju ići na ispašu i nikako ne smeju biti zatvorene. Dakle, princip je jednostavan – u skladu sa prirodom, baš onako kako su to radile naše bake i deke.
– Organska hrana u svojoj proizvodnji ne sme da sadrži ništa što je sintetički doprinos. Čak se ne sme koristiti ni PVC ambalaža da biste je upakovali. Dakle, koristi se samo ono što se može razgraditi i rastvoriti. To je zakonitost organske hrane. Samim tim ona je i zdravija, što ne mora da znači da je i kvalitetnija – objasnila je za „Politiku” Milica Fotirić, asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
– Naša proizvodnja organske hrane je oko 0,5 odsto ukupne obradive površine (oko 12.000 hektara, prim. autora). Za određenu zemlju se kaže da je organski razvijena ako ima više od dva odsto teritorije pod organskom proizvodnjom. Mi smo daleko od razvijene zemlje, ali to počinje da se menja – kazala je Milica Fotirić.
Australija ima najveću površinu zemlje pod ovakvom vrstom proizvodnje. Evropa se nalazi na trećem mestu i tu dominira Italija gde se na milion hektara uzgaja hrana na organski način. Takođe su veoma razvijene Nemačka, Švedska, Austrija, Švajcarska. Matematika je jasna – što je viši standard u zemlji tu je i konzumacija organske hrane viša. Tako u zemljama istočne Evrope, u kojima je niži standard, malo je onih koji mogu da biraju, pa se češće odlučuju za jeftinije namirnice.
– Kada pogledamo zemlje iz regiona, možda su Slovenija i Hrvatska malo ispred nas u proizvodnji ove hrane, a Srbija je bolja od Bosne i Hercegovine i Makedonije. Ministarstvo poljoprivrede daje određene subvencije za organsku poljoprivredu, odnosno za kompletnu organsku proizvodnju. Država je davala i do sada, ali je mali broj ljudi dobio pomoć. Proizvođači se žale da Ministarstvo poljoprivrede neće da im pomogne, a Ministarstvo kaže da proizvođači nisu dali dovoljno dobre podatke da bi mogli da dobiju ta sredstva. Ove godine je Saša Dragin, ministar poljoprivrede, rekao da će dati mnogo više novca za razvoj organske proizvodnje. Očekuju se uskoro konkursi, pa će to biti dobra prilika da se vidi na kraju koliko Ministarstvo stvarno daje para u te svrhe – istakla je Milica Fotirić.
Višnja Dugalić
--------------------------------------------------------------------
Viši nivo prisutnosti vitamina i minerala
Unošenje velike količine organske hrane je najbolji način da svoj organizam oslobodite toksina. Za proizvodnju konvencionalne (klasične) hrane koristi se previše pesticida i raznih metala. Oni produžavaju trajnost namirnice, ali nepovoljno utiču na zdravlje. Neka istraživanja pokazala su da hrana proizvedena po „organskom receptu” sadrži viši nivo hranljivih sastojaka, kao što su proteini, vitamin C i mnogi minerali. Ona je ujedno i funkcionalna, jer sadrži od 10 od 50 odsto više funkcionalnih sastojaka od klasične hrane.
[objavljeno: 20/02/2009]
