Izvor: Vesti-online.com, 07.Okt.2011, 07:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prirodne nepogode na Balkanu (5): Ode sva voda u Crno more

Suša pogađa Balkan već godinama unazad, što je i logično jer živimo u području umerenokontinentalne klime, a po procentu navodnjavanja smo na poslednjem mestu u Evropi. "Imamo Dunav i Savu, ali džaba kad ih ne koristimo. Sva voda ode u Crno more, umesto da navodnjavamo naše njive i oranice. Imali bismo dve setve u toku godine, a u povrtlarskim kulturama čak tri roda godišnje", smatra poljoprivredni stručnjak Zaharije Trnavčević.

Hrana je svuda u svetu već odavno strateški >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << proizvod, a cene će samo rasti. Nažalost, to u Srbiji niko ne shvata, pa se zato ni ne ulaže u poljoprivredu.

- Poljoprivreda u budžetu Srbije učestvuje sa samo 2,5 odsto što je nedopustivo.

Ukoliko država zadrži ovako negativan stav prema poljoprivredi, onda ne treba da očekuje devize od izvoza poljoprivrednih proizvoda - navodi naš sagovornik.

On tvrdi da iako Srbija ima dobra hibridna semena, prinosi su manji nego u zemljama zapadne Evrope, jer seljak zakida na đubrivima koja su skupa.

Stoga država treba da pomogne povoljnim kreditima. Ona to čini, ali u nedovoljnoj meri.

- Od 400.000 registrovanih gazdinstava samo 70.000 dobija subvencionisane kredite od 14.000 dinara po hektaru na godišnjem nivou što je veoma mali procenat - navodi Trnavčević.

Trnavčević tvrdi da nikada nijedan Institut u Srbiji nije dobio zahtev da istraži koliko je novca Srbija izgubila od suše, jer nadležni nisu spremni da se suoče sa visinom gubitaka.

- Ma nije ni gubitak u novcu presudan. Jadno je što da nam preostaje da kao najprimitivnija plemena gledamo u nebo i zavisimo od dobre letnje kiše - kaže Trnavčević.

Planove o navodnjavanju oko milion hektara koje je najavio ministar poljoprivrede Petrović smatra dobrim, ali takvih planova je bilo i ranije, ali nikada nisu do kraja ostvareni.

- U savremenom svetu najvažnija investicija je investicija u znanje, a odmah potom investiraranje u vodu. Jer ne kaže se uzalud koliko vode - toliko života. To su svi shvatili, ali na žalost ne i nadležni u Srbiji. Jer zemljoradnici mogu da ulože u navodnjavanje sa malih izvora, ali što se tiče Dunava i Save i svih drugih velikih voda to je zadatak države - smatra Trnavčević.

Nastavak na Vesti-online.com...