Izvor: Politika, 24.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prinosi mali, viškovi veliki
Poljoprivrednici u čačanskom kraju zaorali kupus i ne znaju kuda sa viškom krompira
Čačak – Ratari ne smeju da se obraduju ni dobrom rodu, jer i to može da bude zaludan trud i bačen novac. Poznati povrtari u čačanskom kraju nedavno su preorali nedirnuta kupusišta ili čekaju poslednju priliku kako bi izvezli višak krompira, pošto na našim tržnicama nema više kupaca za njihovu robu.
Tomislav Prelić iz Preljinske Baluge jesenas je imao sedam i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po hektara pod kupusom i prodao samo 19 vagona, na njivi, po pet i po dinara za kilogram. Onomad je zaorao 35 vagona ovog povrća, radi pripreme njive za novu setvu, sećajući se da je rod iz 2005. godine beležio i cenu od 25 dinara.
Krompiraši su slične sudbine. Lane, u ovo doba, kilogram njihove robe dostizao je cenu od 36 dinara, dok im sada nakupci nude tek po četiri dinara i svojim kanalima krompir prodaju u nekoj od susednih zemalja. Rade Đekić, predsednik Grupacije za krompir u Poslovnoj zajednici za voće i povrće, izjavio je da proizvođači još drže 20.000 tona krompira za jelo. Naše tržište je malo, mali su i izgledi za izvoz, pa strahuje da će deo tog viška završiti na smetlištu.
Tako je, eto, kad dobro rodi. Proizvođačima se sad predlaže da, umesto crvenih sorata krompira koje obilato rađaju, seju bele sa manjim krtolama, jer se to lakše prodaje u inostranstvu. Seljaci, sa svoje strane, tvrde da su prepušteni sami sebi i da ih je država zaboravila.
– Kod nas, u biljnoj proizvodnji, izbor kulture postao je obična lutrija. Nema pouzdanih merila zbog kojih bi se čovek opredelio za ovo ili ono, već se uzdamo u sreću. Pored toga, proizvodnja je u svim oblastima uvećana, pošto se poljoprivredom sada bave i radnici koji su ostali bez posla u gradu – kaže nam Milija Kovačević (53) zemljoradnik iz pomoravskog sela Trbušana.
Na Agronomskom fakultetu u Čačku, početkom meseca, održano je savetovanje o biotehnologiji i predstavljen rad profesora dr Branislava Vlahovića, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, o obeležjima proizvodnje krompira na Balkanu. Šta tvrdi nauka?
U Srbiji se krompir seje na 99,5 hiljada hektara i sa prinosom od 9,6 tona po hektaru pretposlednji smo među osam država. Ispred nas su Turska (26,3 tona) Grčka (19,6), Albanija (16,4) Rumunija (14,2) Makedonija (13,6) i Bugarska (13,6) a iza nas jedino BiH (8,7). U zemljama Zapadne Evrope svake godine rodi 36,1 tona na hektaru, pa se Srbija sa svojim prinosom svrstala među najslabije proizvođače na svetu. Navedeni su i razlozi: usitnjene površine, nekvalitetno seme, bez agrotehničkih mera i navodnjavanja, rđava zaštita.
I sa proizvodnjom od 960 hiljada tona godišnje (90,9 kilograma po stanovniku) naša zemlja je, količinski, treća na Balkanu. Zanimljivo je, međutim, da je Srbija ubedljivo prva na poluostrvu po stopi rasta proizvodnje krtole (6,9 odsto godišnje) samo što je taj značajan rast, navodi profesor Vlahović, praćen "odgovarajućom nestabilnošću".
G. Otašević
[objavljeno: 24.03.2007.]
