Izvor: Politika, 14.Nov.2013, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Principova spomen-ploča nestala u Berlinu
Nedeljnik „Vreme” rasvetljavajući sudbinu Hitlerovog ličnog plena iz Sarajeva 1941. godine našao još jednu fotografiju ploče
Nedeljnik „Vreme”, u broju koji će se danas pojaviti na kioscima, nastavio je da istražuje šta se desilo sa spomen-pločom Gavrilu Principu iz Sarajeva, koja je posle aprilskog rata 1941. godine, postala lični plen vođe Trećeg rajha Adolfa Hitlera. Naime, ona mu je kao ratni trofej predata 20. aprila 1941. godine u komandnom vozu koji se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tog dana nalazio u Štajerskoj. Taj trenutak zabeležio je Hitlerov lični fotograf Hajnrih Hofman, a ovu sliku, potpuno nepoznatu široj javnosti bez obzira na njen značaj, jer ukazuje na svojevrsnu vezu između dva svetska rata, pronašao je nedeljnik „Vreme” u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu. Novinari ovog nedeljnika, Andrej Ivanji i Momir Turudić, pokušali su da pronađu ovu ploču.
Njih je trag iz Hitlerovog voza vodio u Vojni muzej u Berlinu, nekadašnji Arsenal. „Politika” ekskluzivno prenosi delove tog teksta i još jednu fotografiju nestale spomen-ploče Gavrilu Principu.
...Na naše pitanje da li se ploča još nalazi u muzeju, a ako tamo nije, da li postoji neki zapis gde je mogla da bude prebačena, dr Sven Liken u ime muzeja odgovora: „Kao što je već rečeno, ploča se više ne nalazi u našoj kući, ona bi bila i pre 1989 (pad Berlinskog zida, prim. aut.) lep eksponat. Nije postojao i ne postoji razlog da se uskrati posetiocima. U tom smislu, polazim od toga da je 1945. ili kasnije uništena, možda jednostavno, jer prilikom krčenja ruševina Arsenala nakon razaranja niko nije prepoznao njen značaj ili nije umeo da pročita šta na njoj piše? Ili ju je možda Jugoslavija uzela. Već 1945. preko vojne misije. Ili je kasnije dobijena na poklon od DDR-a, Ulbriht je dao Titu? Moguće su mnogobrojne spekulacije. Mi, u svakom slučaju, ništa ne znamo. U dve zbirke kod nas, u kojima bi morala da bude, da postoji, svakako nije. O tome sam se raspitao.”
Veliki broj eksponata nekadašnjeg Arsenala je tokom bombardovanja i čišćenja ruševina uništen ili je nestao u ratnom i posleratnom haosu. Nemački istorijski muzej je stoga sastavio katalog jednog dela izgubljenih objekata. U njemu se ne spominje Principova ploča, ali dr Gerhard Kvas, uključen u izradu tog kataloga, ukazuje na haotično izmeštanje muzejskog fundusa tokom Drugog svetskog rata još od kraja 1942. godine. On kaže da je s početkom savezničkih bombardovanja za direktore muzeja prioritet bio da pronađu sigurna mesta za skladištenje eksponata. Kako je Crvena armija napredovala, tako su upakovane muzejske eksponate, sklonjene iz Berlina, ponovo premeštali. Kvas navodi primer kako je 1944. godine od sedam vagona punih istorijskih dragocenosti, pet palo u ruke sovjetskih i poljskih trupa i tu im se gubi svaki trag. Tokom svih tih selidbi nije mogla da se vodi precizna evidencija...
Da li je, međutim, originalna spomen-ploča u slavu Gavrila Principa zaista uništena? Sumnju u ovu teoriju izaziva jedna fotografija koja se nalazi u digitalnom arhivu slika Austrijske nacionalne biblioteke (www.bildarchivaustria.at/Pages/ImageDetail.aspx?_iBildID=1074592), koja je datirana „oko 1950. godine”, a na kojoj se vidi troje ljudi sa šeširima kako stoje pred spomen-pločom Gavrilu Principu o kojoj je ovde reč. Fotografija je zavedena pod naslovom „Spomen-ploča atentata u Sarajevu”, pod rubrikom „mesta” (u potpisu fotografije na nemačkom stoji „mesta”, u množini, a ne „mesto” nastanka) zbunjujuće je navedeno „Sarajevo”. Autor je poznati austrijski fotograf jevrejskog porekla rođen u Hanoveru Albert Hilšer (1892–1964).
U centrali nemačkih socijaldemokrata, modernom zdanju poznatom pod imenom Kuća Vilija Branta, u kome se upravo vode koalicioni pregovori o budućoj nemačkoj vladi, bili su iznenađeni fotografijom koju je objavilo „Vreme”. Bio bi to sjajan politički gest, kada bi Nemačka spomen-ploču Gavrilu Principu mogla da vrati Sarajevu i to u oči stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, glasio je jedan od komentara.
M. Galović
------------------------------------------------------------------------------------
Doris Pak o Sarajevskom atentatu i reviziji istorije
Poslanik Evropskog parlamenta Doris Pak izjavila je juče komentarišući izjavu ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Čepurina da postoji tendencija revizije istorije, da se desilo ono što se desilo i da na činjenice treba da se fokusiraju istoričari.
„Sledeće godine će biti obeležena stota godišnjica Sarajevskog atentata i izbijanja Prvog svetskog rata. Međutim, to ne treba da se iskoristi kao prilika za optuživanje Srba ili bilo koga drugoga za to što se desilo pre jednog veka”, rekla je evropska parlamentarka. „Da nije bilo događaja u Sarajevu, incident je mogao da se desi u Parizu ili bilo gde drugde”, dodala je Doris Pak.
Tanjug
objavljeno: 14.11.2013.
