Izvor: Blic, 14.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Princip ili kompromis
Dragana Boljević,
predsednica Društva sudija Srbije
Suprotstavljajući se izbornoj krađi na lokalnim izborima i istrajavajući na zakonu i poštenju, pravu na strukovno organizovanje, hrabrošću da odoli pritiscima uprkos sistematskim prozivkama i razrešenjima sudija, sudije su pokazale da su s razlogom bile poštovane u prethodnim decenijama i da je sačuvano njihovo zdravo i kvalitetno jezgro. Njihov deo je, aprila 1997. godine, stvorio Društvo sudija Srbije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ovaj jedinstveni čin građanskog otpora sudija nije bio zabeležen ni kod nas, ni u drugim državama. U svim tzv. tranzicionim državama, sada članicama EU, na primer, strukovna udruženja su „poklonjena” sudijama od političara, posle demokratskih promena.
Sada smo ponovo pred jednom izazovnom situacijom. Reizbor sudija nije u skladu sa Ustavom. Ni on, ni način na koji će se oformiti prvi saziv Visokog saveta sudstva radi sprovođenja reizbora, nisu u skladu sa evropskim standardima. Time se, sigurno, ne mogu razdvojiti dobre od loših sudija, niti se može sprovesti reforma, ali se uvodi politizacija sudstva. Ipak, ako tako bude izglasano, Visoki savet sudstva će sprovesti reizbor po kriterijumima koje mora sam da utvrdi.
Uprkos jasnom stavu Društva sudija o neustavnosti reizbora i odluci da ga neće pomagati ni na koji način, već su se našle sudije koje, dobrovoljno i unapred, pomažu u tome. I to ne telu vlasnom da to čini, već ministarstvu.
Reforme u sudstvu su neophodne, ali kakve i po koju cenu? Da li je dovoljna samo vera u najavljene dobre namere i procena da se već doneta odluka ne može menjati i da joj se treba „prilagoditi”?
Sudije, čiju stručnost mora da prati promišljanje i odgovorne, poštene i hrabre odluke, sada su ponovo pred dilemom - princip ili kompromis? To što su neki od njih jednom ranije časno postupili, ne daje im tapiju na nepogrešivost i časnost. Uvek iznova pred svima je pitanje - dokle se princip (ustavnost, saglasnost sa evropskim standardima i primenjivost) može ublažavati kompromisom, a odakle „kompromis” postaje poslušništvo.
