Izvor: Politika, 11.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Princeza među četinarima
Pančićeva omorika je otkrivena krajem devetnaestog veka na Tari
Gotovo da nema čoveka kome kad pomenete Pančićevu omoriku ne stane dah sa divljenjem na licu. Bez sumnje, naša srpska lepotica nikoga ne ostavlja ravnodušnim. A Srbija je, može se reći, imala sreće da pripada onom delu Balkanskog poluostrva gde su prirodna staništa dobro očuvana pa tako i brojne vrste još iz doba tercijara.
Ali jedna od njih svakako prednjači. Ovu lepu smrču otkrio je Josif Pančić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još krajem 19. veka, preciznije, 1876. godine, i to na području oko srednjeg toka reke Drine, na planini Tari.
I oni koji skoro da ništa ne znaju o biljnom svetu, ne mogu a da ne zapaze četinar, uskopiramidalne krošnje čije su gornje grane uperene ka nebu, središnje stoje mirno i horizontalno, a donje kao da su se povile ka zemlji, podižući svoje vrhove prema suncu i pokazujući plavičasto-srebrnastu tajnu svog "unutrašnjeg kostima".
Pančićevu omoriku možete sresti i na strmim krečnjačkim liticama, koje su okrenute ka severu, i na visokim planinama od oko 1.700 metara nadmorske visine, kao i u njihovim podnožjima, na oko 300-400 metara. Može da poraste i 40 metara, a da joj prsni prečnik debla bude, čak, pola metra.
Međutim, ono što svakako fascinira jeste to da ovaj lep četinar krasi parkove i zelene površine u gradovima. Pored izuzetne lepote, kojoj bi trebalo dodati i tamnoljubičaste, viseće šišarice, ova vrsta ima mnogo širi ekološki značaj nego što se to moglo i zamisliti. Interesantno je to, pored toga što podnosi temperature od minus 40 do plus 40 stepeni Celzijusa, da je ona izuzetno otporna na dim, prašinu, gasove, kao i na ekstremne promene vlažnosti, svetlosti itd.
Osetljiva je jedino kada je sasvim mlada, do tri-četiri godine života. Tada bi je trebalo zaštititi od letnje suše, ranih prolećnih mrazeva i nedovoljne svetlosti. A kada prođe ovaj period, ona postaje izuzetno otporna.
Iz navedenih razloga, danas je možete sresti u gotovo svim većim gradovima Evrope, od severa do juga, od Švedske, preko Nemačke, Engleske, do Italije. U Rusiji je posebno cenjena i omiljena.
Ova, po mnogima, princeza među četinarima, lepa je u parkovima, ali i na manjim zelenim površinama, zbog već pomenute uskopiramidalne krošnje. Izvanredne efekte daje i kad se sadi sama, kao soliterna vrsta, ali i u kombinaciji sa drugim vrstama.
Interesantno je napomenuti da je prva žena, doktor šumarskih nauka, prof. dr Nadežda Lukić-Simonović upravo bila ekspert za svojstva Pančićeve omorike.
Njena vitalnost i lepota inspiracija su za ekologe, biologe, pejzažne arhitekte, ali i za umetnike.
Inž. Dragana Tucović-Baranac
[objavljeno: 11.01.2007.]
