Izvor: Radio Slobodna Evropa, 27.Avg.2014, 15:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Primirje u Gazi: Početak povratka normalnom životu

Rojters, priredio Slobodan Kostić

Neograničeni prekid vatre u ratu Gazi između Izraela i Palestine se poštuje, dok se premijer Benjamin Netanjahu suočava sa oštrim kritikama u medijima povodom kampanje koja je okončana bez pobednika.

Na ulicama ranjene palestinske enklave kojom vlada Hamas, ljudi su krenuli ka prodavnicama i bankama, pokušavajući da se vrate uobičajenom životu nakon sedmonedeljnih sukoba.

S druge strane, u Izraelu su utihnule >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << sirene koje su upozoravale na raketne napade iz pojasa Gaze, mada komentatori u medijima ne skrivaju razočaranje Netanjahuovim rukovođenjem tokom najdužeg perioda izraelsko-palestinskog nasilja u ovoj deceniji.

„Nakon pedesetodnevnih borbi u kojoj je teroristička organizacija ubila desetine vojnika i civila, urušila mir svakodnevice i dovela zemlju u stanje ekonomskog urušavanja... očekujemo nešto više od običnog saopštenja o prekidu vatre“, napisao je dobar poznavalac tamnošnjih prilika Šimon Šifer u najtiražnijem izraelskom listu "Jediot ahronot".

„Očekivali bismo da premijer ode u kabinet predsednika i da ga obavesti da podnosi ostavku.“

Netanjahu, koji se neprekidno suočava sa oštrim kritikama čvrstorukaša iz koalicione vlade koji su insistirali na nastavku vojnih operacija do uništavanja Hamasa, nije se oglašavao povodom dogovora o primirju koji je inicirao Egipat.

Palestinske zdravstvene službe saopštile su da je 2.139 ljudi, najvećim delom civila, uključujući više od 490 dece, ubijeno u Gazi od 8. jula kada je Izrael pokrenuo ofanzivu sa, kako je rečeno, ciljem da se zaustavi granatiranja.

Na izraelskoj strani poginulo je 64 vojnika i šest civila.

Izrael tvrdi da je zadao težak udarac Hamasu, ubivši nekoliko njegovih vojnih čelnika i uništavajući podzemne tunele koje su islamističke grupe koristile da bi se ubacile u Izrael.

S druge strane, Izrael je skoro dva meseca bio na udaru raketa koje su dovela do egzodusa ogromnog broja ljudi u pograničnim delovima i postale deo svakodnevice u tom strateški značajnom području.

Prekid vatre podrazumeva trajni prekid neprijateljstava, trenutno otvaranje graničnih prelaza između Gaze i Izraela i Egipta i proširenje područja za ribolov u Mediteranu.

Jedan visoki zvaničnik Hamasa izrazio je spremnost da snage palestinskog predsednika Mahmuda Abasa koga podržava Zapad, i jedinstvena vlada koju je formirao u junu, kontrolišu prolaz brodova.

Egipat i Izrael doživljavaju Hamas kao bezbednosnu pretnju i traže garancije da se na prostor Gaze gde živi 1.8 miliona ljudi neće unositi oružje.

U drugoj fazi primirja koja bi trebalo da usledi mesec kasnije, Izrael i Palestina trebalo bi da započnu razgovore o izgradnji luke u Gazi, oslobađanju zarobljenika Hamasa na okupiranom području Zapadne obale, moguće u zamenu za preuzimanje posmrtnih ostataka dvojice izraelskih vojnika za čija tela se veruje da su na području koje kontroliše Hamas, najavio je taj zvaničnik.

Hiljade domova u pojasu Gaze je uništeno ili oštećeno, a Ujedinjene nacije imenovale su posebnu komisiju koja će istražiti da li je neka od dve sukobljene strane počinila ratne zločine.

Palestinski Centar za ljudska prava saopštio je da je u pojasu Gaze raseljeno 540.000 ljudi. Izrael tvrdi da Hamas snosi odgovornost za civilne žrtve zato što je izvodio operacije iz civilnih naselja, koristeći škole i džamije za skladištenje oružja i ispaljivanje projektila.

„Proglašavamo pobedu našeg otpora, pobedu Gaze“, izjavio je portparol Hamasa Sami Abu Zuhri, nakon što je primirje stupilo na snagu.

Veliki broj od hiljade raketa koje su ispaljene na Izrael zaustavio je protivraketn sistem Gvozdena kupola, čije finansiranje delom pomažu i Sjedinjene Američke Države, a koji mnogi Izraelcima doživljavaju kao dokaz o vlastitim tehnološkim kapacitetima.

Ipak, projektili kratkog dometa zasipali su imanja i gradove u blizini granice sa Gazom.

Izrael je dao pomalo neodređen odgovor nakon postignutog prekida vatre, rekavši da bi to moglo da olakša protok robe i humanitarne pomoći, uključujući i materijal nephodan za rekonstrukciju na opustošenim područjima ukoliko se primirje bude poštovalo.

“Nemamo problema da pomažemo civilima u Gazi”, izjavio je portparol izraelskog premijera Netanijahua Mark Regev. “Jedino ne želimo da vidimo kako Hamas obnavlja svoju vojnu mašineriju”.

Jedan od najpopularnijih izraelskih kolumnista Nehum Barnea izrazio je zabrinutost što se umesto da se “učvršćuje smer kojim bi se uklonile pretnje iz Gaze, utire put za sledeću rundu, bilo u Libanu ili Gazi”.

“Izraelci iščekuju lidera, državnika koji zna šta namerava da postigne, nekoga ko donosi odluke i angažuje se u pravom i iskrenu dijalogu sa javnošću”, napisao je on za “Jediot ahronot“. Umesto toga, „dobili su iskusnog govornika, ali ne mnogo više od toga“.

Pišući za dnevni list “Maariv” Ben Kaspit primećuje da nema pobede za Izrael u sukobu koji je doveo do “kolapsa čitavog turizma, a ekonomiju na rub recesije”.

S druge strane braneći Netanjahua, stručnjak za vojna pitanja “Jediot ahronot“ Aleks Fiš je zapisao: „U odbranu premijera i ministra odbrane može se reći da su oni bili bili svesni besmisla sukoba od samog početka, i da su samim tim prihvatali svaku priliku da se postigne primirje“.

Ministar za građevinarstvo Uri Ariel, član desničarske stranke Jevrejski dom u Netanjahuovom kabinetu, rekao je da ne misli da postoji opasnost od raspada vladajuće koalicije zbog rata u Gazi.

Sjedinjene Američke Države i Ujedinjene nacije pozvale su obe strane da se pridržavaju dogovora o primirju.

“Svesni smo da je ovo jedna prilika, a ne nešto što je sasvim izvesno”, rekao je američki državni sekretar Džon Keri. “Već smo se nalazili na ovoj tački, i potpuno smo svesni svih izazova koji nam predstoje”.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...