Izvor: Blic, 29.Jan.2014, 16:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Primer dobre prakse: Sirogojno evropski muzej u Srbiji
Muzej na otvorenom "Staro selo“ ove godine jedini je predstavnik Srbije nominovan za nagradu Evropski muzej godine. Izložbe i kreativni programi bili su presudni da "Staro selo" bude nominovano za Evropski muzej godine
Programi koje organizuju bili su presudni za nominaciju za Evropski muzej godine (EMYA 2014), a okosnica je bila zabeleška jednog posetioca „Mi + Vi = Magija“ koja je kasnije pretočena u istoimenu izložbu o istorijatu muzejskog dijaloga sa posetiocima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
- Ta specifična magija vremenske mašine, dobro kreirane iluzije koja karakteriše naš muzej od samog osnivanja, ujedno je i dobra pozicija iz koje kroz izložbe
Dodela nagrada
Nagrade Evropski muzej godine biće dodeljene u Talinu. Nominovani muzeji predstavljaće se od 14. do 17. maja u Muzeju umetnosti Kumu, a publikacija koja će biti objavljena sadržaće i strane posvećene "Starom selu“.
postavljamo i druga, nezgodna ili intrigantna, pitanja, na primer: ’Je li Banović Strahinja kukavica?’, ’Vi stvarno verujete da se hranite zdravo!?’ ili ’Zašto želite da imate apartman na Zlatiboru?’... Najvažnije je što se Muzej pretvara u živo mesto uz pomoć domaćica i zanatlija koji donose duh svakodnevnog života u naše objekte, ali i Festivala muzike i Vašara, oživljavanja običaja kroz koje se povezuju prošlost i sadašnjost unoseći duh svetkovine - kaže dr Nikola Krstović, viši kustos Muzeja na otvorenom Staro selo u Sirogojnu.
U finalnom takmičenju za nagradu Evropski muzej godine, među tridesetak nominovanih, ove godine su i Muzej na otvorenom Den Gamle Bi iz Danske koji se bavi gradom i urbanom kulturom, amsterdamski Štedelijk - svetski poznat muzej moderne i savremene umetnosti i dizajna, Muzej nevinosti Orhana Pamuka i zagrebačka Lauba – kuća za ljude i umjetnost.
- Najlogičnije je, možda, da nam izazov bude Sileto nagrada koja se dodeljuje muzeju za hrabrost u interpretaciji i odvažnost u pristupu prema posetiocima i lokalnoj zajednici – dodaje kustos.
- Osnivač prvog muzeja na otvorenom, Šveđanin Artur Hazelijus, romantičarski je 1891. rekao ’Muzej nije delo naučnika (mada su naučnici neophodni) već umetnika, poete i sanjara!’ Začinimo to sa malo psihologije, razumevanja okruženja i ljudi, njihovih želja, nada, ali i pitanja, dilema, čak zabluda i dobićemo kustosa kome nikada ne ponestaje ideja – podseća dr Krstović.
Muzej u Sirogojnu poslednjih godina ima intenzivnu međunarodnu saradnju, kao i stalnog člana u Evropskoj asocijaciji muzeja na otvorenom (AEOM).
- Izdavači smo dvojezičnog međunarodnog zbornika „Muzeji na otvorenom“, koji ima i podršku ministarstva kulture i AEOM-a. Ove godine podtema je „Oci osnivači“, a pristigle su zvanične prijave od SAD preko evropskih kolega do Sibira i Kavkaza. Imamo i predstavnika u osmočlanoj evropskoj radnoj grupi koji će učestvovati u izradi nove ICOM Deklaracije i definicije muzeja na otvorenom – kaže dr Krstović.
Razmišljaju intenzivno i o onim segmentima u kojima zaostaju za savremenim modelima interpretiranja kulturnog nasleđa, a to su teatarske forme.
- Dobri smo pak sa takozvanom živom baštinom, odnosno saradnjom sa lokalnom zajednicom i njenim uključivanjem u delatnosti muzeja i to je razlog dobijanja specijalnog priznanja žirija Saveta Evrope u oblasti podizanja svesti i edukacije o kulturnoj baštini – dodaje on.
Na trećoj konferenciji Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta, predstavnici „Starog sela“ akcenat su stavili upravo na novom vrednovanju muzejskog profesionalizma.
dr Nikola Krstović, viši kustos Muzeja na otvorenom „Staro selo“ u Sirogojnu
- Veliki broj naših muzeja su loše organizovane i nefunkcionalne institucije, bez jasne vizije i rada i budućnosti zasnovanih na struci. Opšta je slika da, izuzev sjajnih entuzijasta koje "korumpirani vrednosni sistem“ pre ili kasnije "onesposobi“ ili "udalji" iz Srbije, imamo sve više dobrih ideja i inicijativa, ali realno sve manje uticajnu masu profesionalaca koji umeju da iznedre „muzejsko iskustvo“ i sa integritetom postave i odgovore na pitanja kulturnih identiteta i obrazaca. Savremeni muzej koncipiran je da posetiocu omogući da ponešto shvati o sebi i svetu i da pride iskreno misli da je dobro proveo dan. I to više ne ispunjavaju „pravoverni“ istoričari, arheolozi, istoričari umetnosti, etnolozi, još manje menadžeri, PR-ovi.. Čovek će imati dijalog sa prošlošću samo ako mu ona provocira savremene sisteme vrednosti, znanja i uverenja. Ako tako posmatramo stvari, odgovornost tih novih interdisciplinarnih muzealaca je ogromna jer se dijalog između ljudi i prošlosti vodi jedino u cilju stvaranja samosvesnog i odgovornog, nikako ne ružičastog društva – zaključuje kustos.
Iluziju koju održavaju kroz kreativne programe
Na desetine autentičnih objekata u Sirogojnu, opremljenih originalnim pokućstvom, predstavljaju jedinstven muzej u zemlji i regionu.
- Najveće iznenađenje kod posetilaca izaziva činjenica da pre 35 godina na mestu gde je sada muzej nije postojalo nikakvo "staro selo" i da je muzej zapravo kolekcija prenetih objekata sa njihovih originalnih lokacija. Ta iluzija originalnosti lokacije je najveći kvalitet u radu arhitekte Ranka Findrika, a iluziju se trudimo da održimo živom što je moguće kreativnije. Sa druge strane, ništa nije magično koliko na prvi pogled izgleda, jer život u prošlosti i život na selu sve je sem idiličan, i tu probelmatiku pokušavamo da približimo kroz neke od naših programa – kaže dr Nikola Krstović, viši kustos Muzeja na otvorenom "Staro selo“ u Sirogojnu.
Najčitanije SADA:
