Izvor: RTS, 07.Avg.2014, 00:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Primena zakona – izazov za Vladu
Najnoviji skupštinski saziv je usvojio 31 reformski zakon, što Vlada ističe kao jedan od uspeha u prvih sto dana rada. Međutim, potrebno je i primeniti usvojene zakone, a u prethodnom periodu to je često bio veliki problem.
U Vladi su, kažu, obavezali ministre da naprave detaljan plan primene i naznače tačne rokove kada će biti doneta podzakonska akta. Primenu zakona o privatizaciji i stečaju najavljuju do jeseni.
"Za Zakon o radu biće potrebno vreme, upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zbog podzakonskih akata. To se odnosi i na medijske zakone. Novi Zakon o planiranju i izgradnji biće primenjen do sredine 2015. zato što ima više od 28 osnovnih podzakonskih akata", objašnjava potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović.
Šta je garant da će tako biti kad Zakon o javnim preduzećima nije uspeo da obaveže većinu javnih preduzeća da direktore biraji na konkursu?
Potpredsednica Vlade smatra da zakon nije kršen, ali priznaje da nije u potpunosti sproveden. Ko ne bude poštovao zakon, biće smenjen.
"Neki su konkursi bili raspisani, neki nisu. Negde su ljudi postavljeni, neki nisu. Ali više ne može da se desi to da se neki generalni direktor postavi, on može da bude vršilac dužnosti u periodu dok ne bude izabran na konkursu", kaže Zorana Mihajlović.
Međutim, u organizaciji "Transparentnost Srbija" kažu da umesto institucionalne kontrole postoji partijska kontrola koja s vremena na vreme daje neke rezultate.
"Neke smene se dešavaju, ali taj politički mehanizam ne može da bude i ne bi smeo da bude zamena za institucionalni mehanizam države", objašnjava Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija".
A da podzakonska akta godinama odlažu primenu propisa, dokaz je Zakon o tajnosti podataka. Pet godina je star, ali se ne primenjuje. Posledica je da Srbija ima više tajnih dokumenata nego NATO.
Da sve opštine i republički organi poštuju zakone koji ograničavaju broj republičkih i lokalnih službenika iz 2009, administracija bi bila rasterećena za hiljade činovnika.
Javni sektor nije sputala ni Uredba o zabrani zapošljavanja. Zakon o finansiranju političkih partija, ali i onaj o parama potrošenim u kampanji, partije poštuju kad im odgovara.
Zakon o lustraciji je najdrastičniji primer – nikada nije ni u slovu primenjen. Javna preduzeća su rekorderi u ignorisanju zakona.
"Veliki broj javnih preduzeća nema uopšte uspostavljen sistem finansijskog upravljanja, odnosno sistem interne kontrole i sistem interne revizije", kaže državni revizor Radoslav Sretenović.
Institucionalni put ponovo vodi do zakonodavaca. Osim što glasaju za ili protiv, parlamentarci mogu i da kontrolišu da li se zakoni primenjuju – pomoću anketnih odbora i poslaničkih pitanja.
"Mnogo zavisi od toga kakav će biti odnos većine i prema opoziciji koja najviše treba da kontroliše Vladu, da li će neki kritički tonovi ili neka pitanja moći da se postavljaju i od strane većine Vladi, a da ona ne budu samo pohvalna, jer to je uloga parlamenta", kaže Nataša Vučković iz DS-a.
"Podsetiću vas da su do sada bila dva zahteva za anketnim odborima. Jedan je anketni odbor za korišćenje sredstava utrošenih na KiM. U drugom anketnom odboru se sada dogovaramo o posledicama majskih poplava", kaže šef poslanika SNS-a Zoran Babić.
Poplava beskorisnih zakona ostavlja čitave oblasti neuređenim, troši vreme, novac, unazađuje. Poplava korisnih zakona koji se ne poštuju, radi isto. U političkoj volji je najčešće i rešenje i odluka da se konačno držimo pravila koja su propisana.
