Izvor: Blic, 17.Feb.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Primena izuma u 30 zemalja donela priznanja i zaradu
Svake godine u Srbiji se patentira na stotine pronalazaka, ali se na prstima mogu nabrojati oni koji uspeju da budu primenjeni i unovčeni. Verovatno se zbog toga na većinu pronalazača gleda sa podsmehom kao na zaludne, pomalo čudne ljude i borce sa vetrenjačama. Priča o Predragu Pešoviću iz Šimanovaca, čoveku koji je zahvaljujući svojim „nautilus” ventilima stekao pravo bogatstvo i ugled u svetu, razbija sve predrasude.
- Slika o pronalazačima u Srbiji je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poprilično iskrivljena, ali oni su sami delom krivi za to. Neki su pronalazači samo po subjektivnom osećaju i retko ko svoje izume izvaga u nekom evropskom uredu gde se daje legitimitet ideji. Mnogi pronalasci nisu usaglašeni sa stanjem tehnike u svetu, gde već postoje slične ili identične stvari. Treba biti objektivan i shvatiti da niste vi uvek jedini, najbolji i Bogom dan čovek među stotina hiljada onih sa idejom i željom da nešto stvore. Onaj ko se nije rodio kao ptica, ne može da leti, ne treba se previše zanositi - tvrdi Predrag Pešović, jedan od naših najuspešnijih pronalazača iza koga stoji na desetine svetskih patenata i medalja za iste, brojni nastupi na prestižnim inostranim izložbama i počasno mesto među 25 najuspešnijih i najstručnijih firmi u svetu za izradu plastike, alata i inovacija, koje mu je dodelio najtiražniji stručni časopis iz ove oblasti „Modern plestiks internešnel”. Američki patentni zavod je nedavno priznao da je njegov Razvojno-proizvodni centar „Pešović” prvi na svetu uspeo da napravi i funkcionalnu plastičnu bateriju za vodu od slojevite plastike.
Dobar patent mnogo vredi
Inovacije ovog majstora za pronalaske koriste se danas u više od 30 zemalja. U svetu prepoznatljive „nautilus” ventile sa ekološkom gumicom, zatim tuš-ručice koje štede vodu, hidromehaničke masažere, „zdrave” slavine od plastike urađene bez hroma, kalaja i drugih teških metala, kao i baterije za vodu, kupuje oko 500 naših maloprodajnih trgovaca, a prodao je prava na proizvodnju i Britancima, Švajcarcima, Holanđanima, Nemcima. Retko ko zna da su čak i stolice na našim najvećim stadionima delo njegovih misli. Ipak, Pešović tvrdi da nikada nije pravio proizvod razmišljajući o novcu već o potrebama.
- Moji pronalasci omogućavaju uštedu u potrošnji pitke vode u vreme kada svet muku muči sa očuvanjem ove dragocene tečnosti. Zato su jako cenjeni - smatra Predrag, objašnjavajući da je najvažnije pratiti svetske tokove i doći do sveže ideje, a zatim sve ide samo od sebe, jer se dobar patent meri stotinama hiljada evra na inostranom tržištu.
Dobijeni novac Pešović je uložio u objekte, mašine i kadrove, tako da njegov Razvojno-poslovni centar sada zapošljava preko 40 radnika. Tu je i ključ uspeha:
- Teško je naći u jednom čoveku sve vrednosti i znanja potrebna za dobar pronalazak, genijalnost leži u dobrom timu. Možda ja jesam idejni vođa, ali složeni mašinski sklopovi ne mogu biti delo jednoj čoveka ukoliko ne želite da proces stvaranja traje jako dugo.
Zato su sinovi Nemanja, doktor mikroelektronike, i Vojin, koji je doktorirao menadžment i finansije u Americi, desna Predragova ruka.
Ideje i rad najvažniji
- Ja sam čovek vizuelista i detaljista, to je dar, a sve ostalo je upornost, rad i nešto sreće - kaže Pešović ponosan što i danas, u sedmoj deceniji života, još stvara i bogati svoju intelektualnu svojinu.
Prve profesionalne ideje sinule su kada je kao brusač dijamanata i alatničar radio u beogradskim fabrikama, ali nažalost nikada nisu bile autorizovane, jer je svaka „vrednost” bila opštenarodno dobro i pripadala radnoj organizaciji i čitavom društvu, a ne njemu lično.
- Bilo je nagrada, moram priznati, dobijao sam po više plata, ali sam imao potrebu da u jednom trenutku krenem svojim putem. Istina da je to bilo tek u mojim zrelim godinama, 1985. sam ozvaničio svoj prvi pronalazak, ali, kao što vidite, nikad nije kasno da napravite nešto dobro, a uvek je rano da napravite nešto loše - dodaje kroz smeh Pešović.
Krajem 70-ih postao je proizvođač alkica za golubove. Mnogima je to zvučalo kao besmislen posao, ali je Pešović, kao jedini koji se bavio tim poslom u zemlji, zaradio u to vreme stotine hiljada maraka. Svoje čuvene „nautilus” proizvode patentirao je sredinom 80-ih godina i do danas ih usavršava.
- Moj život je posvećen radu. Ni za vikend ne mogu da se odvojim od firme, a kada bih otišao u penziju, prosto ne bih znao kuda ću i šta ću sa sobom. Čak i kad bih se ponovo rodio, ako ne bih izabrao ovo zanimanje, bio bih nesrećan čovek - dodaje za kraj Pešović.
Ipak, najveća zasluga za njegov uspeh pripada njegovoj porodici zbog neizmernog razumevanja za njegovu „pronalazačku prirodu”. Ustaje on čak i noću da zabeleži po koju ideju u skici ili rečima, te ga supruga iz milošte zove „vampiruša”, a sinovi su kao mali mislili da tati noću dolazu „čikica” i crta patente. Ali patenti su njegov „paralelni život”, kako kaže, i zahtevaju sate samoće i razmišljanja.
.jpg)
