Izvor: Blic, 06.Apr.2010, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priliv inokapitala skroman
Pređašnji model rasta većine zemalja istočne Evrope, na neki način, krahirao je 2009. godine. Model razvoja je bio baziran na visokom prilivu inostrane štednje. Model se često zasnivao na de fakto ili de jure fiksnom kursu, a došlo je i do preterane liberalizacije kapitalnih računa. To je sve jasno; manje je jasno da li je moguć nov ili alternativni model rasta i koja bi tu bila glavna obeležja.
Čujemo dosta ovih dana o novom modelu ekonomskog rasta, a da pri tome nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uvek jasno na šta se misli, konstatuje Laza Kekić, regionalni direktor za centralnu i istočnu Evropu i direktor odeljenja za predviđanja i prognoze „Economist intelligence unit".
Šta bi značili novi modeli rasta za Srbiju?
- Mi, kao većina drugih posmatrača, mislimo da će privredna aktivnost u Srbiji postati dinamičnija 2011. godine. Prognozira se rast BDP-a 3-4 odsto. Razlozi su očekivano blago ubrzanje rasta u evropskim zemljama, najznačajnijim trgovinskim partnerima (dakle porast u spoljnoj tražnji i poboljšanje uslova za direktne investicije) i određeno oživljavanje kreditne aktivnosti. Treba uzeti u obzir da bi taj rast bio sa niske osnovice i da je prognoza neizvesna i podložna raznim rizicima. Pre svega, svetska privreda bi mogla da stagnira ili da čak da zapadne u novu recesiju. Tu su i domaći rizici; recimo, moguća je politička nestabilnost.
Kako ocenjujete ekonomska kretanja u 2009. godini u Srbiji i u ovom delu Evrope?
- U Srbiji je pad BDP u 2009. godini, oko tri odsto ili nešto ispod toga, bio blaži nego u većini drugih zemalja u regionu. U istočnoj i centralnoj Evropi jedino su Poljska (jedina zemlja EU koja je zabeležila pozitivni rast - 1,7 odsto), Albanija (po zvaničnim procenama, rast od oko tri odsto) i Makedonija (pad dohotka od jedan odsto) zabeležile bolje performanse. Međutim, u Srbiji zabrinjavaju neki drugi pokazatelji. Mali su izgledi da će visoka stopa nezaposlenosti uskoro da opadne; raste socijalni bunt; sve je više štrajkova; ankete ukazuju na visok stepen nezadovoljstva stanovništva. Prema Galupovim anketama u zemljama zapadnog Balkana, stepen nezadovoljstva životnim standardom najviši je baš u Srbiji. To je prilično frapantan nalaz, pogotovo kada se uzme u obzir koje su to sve zemlje u regionu, da su to sve privrede koje su takođe u teškom stanju.
Moglo je biti i gore
n U kakvoj je situaciji sada Srbija?
- Godina 2009. je nesporno bila vrlo teška godina, kako za Srbiju tako i za većinu zemalja u regionu. Istočna Evropa je bila najgore pogođen region od svih skupina manje razvijenih zemalja. Ni 2010. godina neće biti mnogo lakša, iako se očekuje da će proizvodnja prestati da opada i da će biti verovatno zabeleženo i neko vrlo skromno povećanje BDP-a u poređenju sa 2009. godinom. Ne znam kolika je uteha da je moglo biti i mnogo gore. Najgore je ipak izbegnuto i prilike su se stabilizovale iz više razloga. Došlo je do značajne podrške MMF-a. Takozvani bečki sporazum je štitio Srbiju od povlačenja kapitala od inostranih banaka u Srbiji. Zbog drastične relaksacije monetarne i fiskalne politike recesija na zapadu je ipak bila blaža nego što se strahovalo. Na kraju, srpska privreda je možda pokazala veću otpornost i žilavost nego što se moglo očekivati - ocenjuje Kekić.
Srpska privreda je prošle godine imala ogroman problem sa likvidnošću. Isto je i ove godine?
- Nakon izbijanja svetske finansijske i ekonomske krize, mnoge privrede u svetu imaju probleme sa likvidnošću. Srbija tu nije nikakav izuzetak. Mislim da bez obzira na određeno labavljenje domaće monetarne politike, tu se stvari neće znatno poboljšati ove godine. Povećava se broj dužnika koji na vreme ne izmiruju svoje obaveze. Banke će dakle biti vrlo oprezne u odobravanju kredita. Postoji i opasnost da bi se trenutna grčka kriza mogla preliti u Srbiju kroz bankarski sistem. Eventualno povlačenje kapitala grčkih banaka u Srbiji bi moglo ugroziti ne samo te banke već i ceo bankarski sistem i makroekonomsku ravnotežu u zemlji.
Na monetarnom planu Srbija ima sve izraženiji problem sa padom vrednosti dinara. Ima mišljenja da pad domaće valute treba da se nastavi jer je dinar bio precenjen. Kako to komentarišete?
- Ne mislim da je pad vrednosti dinara bio problem. Naprotiv, fleksibilan kurs, tj. mogućnost slabljenja vrednosti dinara i prilagođavanje na nastale prilike promenom kursa jedna je od prednosti Srbije nad onim zemljama u regionu koje imaju neki vid fiksnog kursa. Zemlje u istočnoj Evropi koje imaju fleksibilan kurs, poput Poljske i Češke, manje su patile od krize nego one zemlje koje imaju fiksni kurs, koje su postale manje konkurentne. Ima indicija da je dinar dugo vremena bio precenjen, što znači da je bio stimulisan uvoz, a destimulisan izvoz. Pri tome sigurno ne bi bilo racionalno da su devizne rezerve potrošene u pokušaju odbrane neodbranjivog. Žalbe na slabljenje dinara dolaze uglavnom od uskih interesa uvoznika koji su do sada uživali povlastice zbog neodrživo jakog dinara, koji je štetio ukupnoj privredi. Koliki je takozvani „ravnotežni kurs" dinara empirijsko je pitanje. Korekcija prošle godine je sigurno više približila stvarni kurs ravnotežnom, u poređenju sa prethodnom situacijom. Drugo je pitanje da li će dinar dalje gubiti na vrednosti ove godine. Mislim da ne mora nužno da dođe do daljeg značajnog slabljenja dinara u 2010. godini, iako postoji rizik da će to da se desi. Deficit platnog bilansa je sada mnogo manji nego što je bio pre godinu dana. Trebalo bi da dođe do određenog skromnog povećanja priliva inostranog kapitala. Visoke devizne rezerve i dalja podrška MMF-a donekle će ohrabriti investitore.
Koliko su investitori, strani i domaći, spremni da ulažu u Srbiji 2010. godine?
- Mislim da je jasno, na osnovu svega što je već rečeno, da se ne može očekivati da će ove godine biti nekog investicionog pomaka, bilo od stranih i još manje od domaćih investitora. Tražnja (i domaća i inostrana) je jalova. Pristup kreditima će biti dalje otežan. I dalje su prisutni svi poznati problemi u investicionom ambijentu - u regulativi i institucionalnom okruženju. Svetski rang Srbije po raznim merilima kvaliteta poslovne klime (recimo indiktori „Doing Business" Svetske banke) izuzetno je nizak. U 2009. godini udeo investicija (uključujući i promene u zalihama) u BDP-u je opao na nekih 18 odsto. U 2010. godini to će se možda skromno povećati na oko 20 odsto, što je još uvek nisko. U skladu sa predviđanjima, u 2009. godini priliv direktnih inostranih investicija je opao oko 50 odsto u odnosu na 2008 godinu. U najboljem slučaju, direktne inostrane investicije bi u 2010. godini mogle malo da ožive i da budu nešto iznad priliva u 2009. godini - procenio je Laza Kekić.
Radojka Nikolić / Magazin Biznis
