Izvor: Politika, 12.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prikupljanje ponuda
Posle vlade sa Tadićem niko na Zapadu više ne bi mogao socijaliste da nazove snagama prošlosti
Kada je Ivica Dačić smislio slogan: „Počnimo ljubav ispočetka”, znao je da će ga pobednik na izborima već u ponedeljak zvati na razgovore o formiranju vlade. Iako nije mogao da bude siguran da li će to biti Boris Tadić ili Tomislav Nikolić, lider socijalista je bio spreman za obe varijante, a izvori iz političkih kuloara tvrde da su upravo zbog toga pregovori >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još pre izbora istovremeno vođeni sa obe strane. Ima i onih koji, pak, tvrde da su se socijalisti obećali demokratama još pre desetak dana. Vrh SPS-a se za sada javno ne izjašnjava,
U svakom slučaju, skoro je izvesno da ne greši britanski „Indipendent” kada u jučerašnjoj analizi izbornih rezultata piše da se „Milošević sigurno smeška u grobu, jer su njegovi politički naslednici blizu povratka na vlast”.
Kako je došlo do toga da SPS postane prihvatljiv većini stranaka, a da se o njegovu podršku lome dva sasvim suprotstavljena bloka? Naročito što je prilikom pregovora o formiranju vlade 2004. godine, za DS bilo potpuno neprihvatljivo da bude u vladi u kojoj se nalaze ili koju kao manjinsku podržavaju socijalisti. Odnosno, stranka „na čijem čelu je Slobodan Milošević”, kako je tada rekao Tadić.
Led je probio Vojislav Koštunica koji je prihvatio podršku socijalista manjinskoj vladi i pokazao da oni nisu nesvarljivi.
S druge strane, socijalisti su se pokazali kao konstruktivan i pouzdan partner u vlasti: podržali su donošenje ključnih zakona i za to nisu tražili kule i gradove.
Iako su socijalisti po profilu birača bliži radikalima i narodnjacima, mogućim partnerom Koalicije za evropsku Srbiju čini ih želja da se oslobode lošeg imidža i postanu stranka bez Miloševićeve hipoteke. Dakle, iza podrške manjinskoj Koštuničinoj vladi nalazila se ista želja, uz apetite za mesta u upravnim odborima. Pošlo im je za rukom da se na neki način integrišu u petooktobarski blok i približe porodici stranaka Socijalističke internacionale.
Socijalisti su danas na pragu ulaska u Socijalističku internacionalu, što će im dati međunarodni ugled.
Iako je Dačić u kampanji pravio otklon prema Demokratskoj stranci, on lako može da opravda svoje eventualno priklanjanje demokratama. To može da učini ne samo izglasavanjem socijalnih zakona, nego i činjenicom da posle vlade sa Tadićem niko na Zapadu više ne bi mogao socijaliste da nazove snagama prošlosti. Ni DS u formiranju vlade sa socijalistima ne bi imao štete, pošto bi svojoj stranci, koja u domaćoj javnosti nije prihvaćena kao ona koja se bori za socijalnu pravdu doneo imidž partije koja se brine za ugrožene slojeve stanovništva. Takođe, zapadne su vlade dale jasan signal DS-u da se ne protive vladi sa socijalistima.
– Upravo je visoki funkcioner DS Božidar Đelić neposredno nakon izbora uveo i šesti princip za formiranje vlade: postizanje novog socijalnog ugovora.
Visoki funkcioner SPS juče je za „Politiku” rekao da u njihovoj stranci vlada većinsko raspoloženje za evropsku orijentaciju i da se tu ne mogu dogoditi „nikakvi spektakularni preokreti”.
„Razgovori će, kako smo i najavili, prvo biti obavljeni sa DSS, ali, bez obzira na dosadašnju dobru saradnju, vlada sa radikalima i narodnjacima ne bi trajala duže od pola godine ili godinu dana, a SPS igra na duže staze”, kaže naš sagovornik iz SPS. On objašnjava da je cilj SPS prijem u socijalističku internacionalu i vođenje politike koja je „okrenuta budućnosti”.
Kontraargument za one koji ne veruju da bi glasači demokrata mogli da „svare” Dačića kao koalicionog partnera, predstavlja činjenica da je sadašnji predsednik Poljske Aleksandar Kvašnjevski od člana Politbiroa postao omiljeni predsednik države u tranziciji, koji Poljsku vodi već drugi mandat.
Ipak, iz drugih izvora „Politika” saznaje da se izvestan broj funkcionera SPS protivi formiranju vlade sa Tadićevom koalicijom i insistira na programski bližoj koaliciji sa radikalima i narodnjacima.
U prilog toj opciji, govori oprezno ponašanje socijalista koji su se u predizbornoj kampanji ponašali ambivalentno. Iako su se odrekli ortodoksnih miloševićevaca okupljenih oko Udruženja „Sloboda” i bivšeg visokog funkcionera SPS Milorada Vučelića, u kampanji su u prvi plan istakli Milutina Mrkonjića, tvrdog ali istovremeno i pragmatičnog miloševićevca.
Da su na tom putu neformalnog odricanja od Miloševićeve politike uspeli, potvrdile su sve postizborne matematike koje opravdavaju Dačićevo predizborno uverenje da „vlade nema bez SPS”.
Ocenivši u izbornoj noći, posle prvih rezultata, da su socijalisti „jedini pravi pobednici ovih izbora”, Dačić je rekao: „Mi se ne borimo da budemo jezičak na vagi i to smo pokazali. Nama nije cilj da uzmemo jedno ili dva ministarska mesta, već da poštuju naše principe. Ko ih ne poštuje ne može da razgovara sa nama o saradnji”.
A principi SPS su, prema rečima njihovog lidera, odbrana teritorijalnog integriteta i socijalna pravda. Što se tiče Evropske unije i saradnje sa Tribunalom u Hagu, i ona je moguća ali pod određenim uslovima. Uoči izbora, odgovarajući na pitanje o zahtevu za poništenje nedavno potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, Dačić je rekao da će „od nove vlade i većine zavisiti ratifikacija tog sporazuma, ali da se ne može govoriti o njegovom poništavanju”. „Naša stranka i koalicija smatraju da Srbija treba da uđe u EU, ali niko nema pravo da vodi Srbiju u EU, a da se pri tom ne zna da li idemo tamo sa ili bez Kosova i Metohije”, govorio je Dačić.
Stav SPS prema ovom sporazumu zavisi od toga da li on ugrožava nacionalne i državne interese Srbije ili ne. Ali, podsetimo, pored Kosova, ovo pitanje je okosnica razlaza sadašnje vlade, upravo zbog različitog tumačenja da li on Srbiju tretira sa ili bez Kosova i Metohije. „Ukoliko SSP ugrožava teritorijalni integritet, on neće biti ratifikovan sa naše strane”, izjasnio se Dačić. Kako će socijalisti tumačiti SSP, znaćemo, najverovatnije uskoro, kada se bude znalo kojem će se bloku prikloniti.
Zalažući se za nastavak pregovora o Kosovu, lider socijalista smatra da bi Srbija trebalo da se doslednom politikom bori za očuvanje pokrajine, „što bi trebalo da bude osnovni princip funkcionisanja nove vlade”. Taj princip, takođe, figurira kao osnovni princip Tadićeve politike, ali i radikalskog i narodnjačkog bloka.
Što se tiče saradnje sa Haškim tribunalom, SPS je protiv izručenja državljana Srbije Haškom tribunalu, ali jeste za saradnju sa tim sudom, ukoliko se ona zasniva na dobrovoljnoj osnovi. „Naše obaveze prema Haškom tribunalu su obaveze koje se mogu ispunjavati na više načina”, smatra lider socijalista.
Ako prva dva principa koja su okupila prethodnu vladu i mogu da se tumače na dva načina, socijalni program i insistiranje na promeni Zakona o radu, penzijskom, invalidskom i zdravstvenom osiguranju, SPS dodatno čini prihvatljivim i za radikale i za demokrate.
Biljana Mitrinović
-------------------------------------------------------------
Palmina tri mandata
Predizborne kalkulacije uključuju i podelu koalicije SPS-PUPS-JS, čime bi, ukoliko apetit socijalista budu prevelik, koalicija oko Tadića sa manje ulaganja dobila deo koji im nedostaje. Spekuliše se da da bi Jedinstvena Srbija sa svoja tri mandata, koja nisu vezana nikakvim internim ugovorom sa socijalistima, mogla da napusti ostatak koalicije i sama upravlja svojom političkom sudbinom.
Što se tiče PUPS-a, u pismenom koalicionom sporazumu sa SPS, kako saznaje „Politika” u SPS, stoji da ove stranke zajednički nastupaju i izričito se navodi da ne mogu da se odvoje. Prema ovom sporazumu, PUPS dobija pet mandata, a njegov predsednik Jovan Krkobabić juče za
„Politiku” nije hteo da odgovori da li ova stranka sama raspolaže svojim mandatima ili oni vrede samo ukoliko su sa SPS.
[objavljeno: 13/05/2008.]
