Izvor: RTS, 20.Apr.2012, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prikriveni porezi
Postoji najmanje 370 skrivenih poreza koje preduzeća moraju da plate kroz namete i takse, a da zauzvrat ne dobiju ništa. Ti nameti, iz kojih se dopunjava budžet, prošle godine su srpsku privredu koštali oko 730 miliona evra.
Naknade, takse, dozvole, licence – sve to spada u skrivene poreze, a kako ih je sve više, spisak od 370 nije konačan. Prethodne godine, zbog tih nameta, svaki zaposleni privredu je koštao 570 evra.
Džo Lauter iz Ju-Es Ejd "Biznis" kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da u Hrvatskoj, na primer, ima dvostruko manje takvih poreza i objašnjava da najveći broj zemalja na svetu ne koristi parafiskalne namete da bi finansirale budžet.
"Većina država koristi poreze i to stvara pravnu sigurnost i veću izvesnost za firme koje rade u tim privredama. Zato se mora naći sistemsko rešenje", ističe Lauter.
Zbog postojanja skrivenih poreza, privrednici ne znaju šta sve moraju da plate da bi poslovali u Srbiji. Nepredvidivost troškova dodatni je problem na lokalu.
Amalija Pavić iz Američke privredne komore navodi da se događa da dve opštine, jedna do druge, imaju potpuno različite naknade.
"Takav sistem onemogućava transparentnost i cenovnu konkurentnost opština kako bi one bolje, koje se trude da snize namete, privukle više investicija", kaže Pavićeva.
Problem je što nema kriterijuma po kojem se određuju vrsta i visina naknada. Tako se događa da su troškovi polaganja stručnog ispita za primarijusa 9.000 dinara, a za turističkog vodiča dvostruko više.
I opštinski i državni budžeti pune se kroz skrivene poreze, jer se pravi teško naplaćuju u vreme krize. Milan Simić iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj kaže da bi prvi korak, svakako, trebalo da bude sistemsko uređivanje prihoda i rashoda.
"Ono što najviše smeta privredi jeste nepredvidivost troškova", ističe Simić.
