Izvor: Blic, 05.Feb.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prikrivanje kazne košta 15.000 KM
Banjaluka - Nevladine organizacije, institucije i agencije posredstvom kojih su u poratnom periodu distribuirane strane donacije u BiH, mogle bi da budu novčano kažnjene i do 15.000 KM, ako u narednih 20 dana ne dostave tražene informacije parlamentarnoj komisiji za utvrđivanje trošenja donatorskih sredstava.
Članovi komisije upozoravaju da domaće organizacije i institucije koje su bile uključene u trošenje donatorskih sredstava podležu Zakonu o slobodi pristupa informacijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kojim su poslednjim izmenama predviđene kazne od 1.000 do 15.000 KM za svaku uskraćenu informaciju. Oni su potvrdili da su pre dva dana počeli da dostavljaju upitnike primaocima i donatorima u BiH i inostranstvu za koje poseduju evidenciju.
„Upitnik treba da opiše novčane, ali i nenovčane donacije, koje su plasirane posredstvom različitih obuka i edukacija, seminara" Što se tiče međunarodnih donatora, na njih ne možemo primeniti zakon, ali će nam sigurno biti jasno da onaj ko ne bude odgovorio na naš upitnik, da tu nešto nije u redu i verovatno ćemo intervenisati posredstvom nadležnih organa te države. Ili ćemo tada dobiti podatke ili će morati da objasne zašto nisu hteli da dostave informaciju, a što će onda otvarati mogućnost spekulacija o tome da li je ta zemlja upletena u eventualno nenamensko trošenje donacija u BiH", kaže član komisije Mirko Okolić.
Za sada se upitnici neće dostavljati krajnjim korisnicima, ali u Komisiji kažu da će u slučaju da se pokaže potreba i konačni korisnici donacija morati da odgovore na njihova pitanja. Nakon što obrade dostavljene upitnike, u komisiji nameravaju da sačine bazu podataka i utvrde koliko donatorskog novca je odobreno, dodeljeno i utrošeno.
„Za tom razlikom ćemo tragati i moći ćemo da dođemo do konačnih iznosa. Primera radi, ako je neka međunarodna organizacija navela kome je sve dala donaciju, a isti taj primalac nije naveo da ju je dobio, jasno je da tu nešto nije u redu i da odgovornost treba tražiti kod primaoca donacije. To je onda stvar SIPA i Tužilaštva da utvrde o čemu se radi", rekao je Okolić. On veruje da će komisija do kraja mandata uspeti da završi svoj deo posla u vezi sa prikupljanjem informacija, nakon čega će Tužilaštvo i SIPA biti zaduženi za pokretanje istraga.
„Verujem da ćemo konačno staviti tačku na tu priču, ali verovatno nećemo na pravednost svega toga jer nisam siguran da ćemo ni mi, a ni SIPA ni Tužilaštvo, uspeti da svakoga onog ko je zloupotrebio donacije i procesuiramo. Međutim, siguran sam da će to biti velikim delom učinjeno i da to ne znači da će u nekom narednom periodu i ti koji se sada 'provuku’ biti nekada procesuirani", kaže Okolić.
I član komisije Šemsudin Mehmedović ističe kako nije moguće očekivati da sav posao bude završen do kraja mandata ovog saziva Parlamenta BiH, ali je realno da se bar prikupe podaci o tome ko je i kojim kanalima poslao donacije u BiH.
„Očigledno je veliki deo donacija, koje su stigle u BiH bile van domašaja vlasti i da su trošene direktno po želji donatora, posredstvom lokalnih zajednica i nevladinih organizacija. Bićemo srećni ako prikupimo što je moguće više podataka, što će konačno doprineti manje teškim političkim rečima u BiH zbog optužbi za nenamensko trošenje i krađu donatorskog novca", kaže Mehmedović.
Kako je (po)trošeno 20 milijardi KM?
Istražna komisija za utvrđivanje trošenja donatorskih sredstava Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH usvojila je formu upitnika koji je radi istraživanja utroška ovih sredstava u BiH od 1996. do 2009. pre dva dana počela da dostavlja donatorima i korisnicima donacija. Komisija pokušava da utvrdi gde je nestao veći deo novca od 14 do 20 milijardi KM pristiglih posle rata u BiH. Procenjuje se da je BiH dobila više donacija nego Nemačka posle Drugog svetskog rata.
