Izvor: SandzakPress.net, 02.Mar.2015, 22:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prijepolje: Majka sinu jedincu donirala bubreg
Prijepolje – Ležeći u bolničkoj postelji Centra za transplataciju na VMA, Safija Fetahović bojala se samo jednog: da doktori u poslednjem trenutku ne odlože ili, ne daj Bože, ne otkažu operaciju i vrate je u Prijepolje. Strah od operacije nije postojao ni kod njenog 36-godišnjeg sina Elvira. Više se plašio za majku nego za sebe, a iz anestezije se probudio kao iz sna sa osećanjem da će sve biti u redu. Imao je čudan osećaj da je propustio termin za dijalizu… Upravo česte dijalize, >> Pročitaj celu vest na sajtu SandzakPress.net << čak pet dnevno, i prisustvo visokog nivoa šećera u krvi, napravili su od mladog Elvira Fetahovića roba zdravstvenih obaveza. Transplatacija bubrega bila je jedina prava opcija. Sve je krenulo kada je Elvir imao devet godina… Tada mu je uspostavljena dijagnoza, dijabetes tipa 2, koji je godinama nagrizao bubrege ovog mladog čoveka. I pored toga završio je srednju školu i upisao Mašinski fakultet u Sarajevu, koji mu je odlično išao, ali je sa treće godine studija bio prinuđen da napusti put ka sticanju akademske diplome. Razlog je bilo zdravlje, pucanje očnih kapilara, zbog kojih je morao da uradi više laserskih operacija i zdravstvenih tretmana. Sa učenjem je bilo gotovo. “Dve godine sam četiri puta dnevno išao na dijalizu, a poslednju godinu čak pet puta. Zbog toga nisam više mogao da radim”, kaže Elvir, kome je majčin bubreg dao novi impuls života. “Majka je sama potencirala ovu priču, a ja o transplataciji nisam ni razmišljao, niti sam bio uključen u njene aktivnosti. Stao sam pred već svršen posao, kada je ona uradila sve analize koje su pokazale da može biti donator bubrega svom sinu. Međutim, prilikom kardioloških pregleda doktori su mi pronašli nekakvu anomaliju na srčanoj aorti koje nisam bio ni svestan i koja mi je pravila problem. Ali, pošto je i majka imala iste urođene mane, odlučeno je da se i pored toga može uraditi transplatacija”, priča u dahu Elvir. “Nisam ja ništa posebno uradila. To bi svaka majka učinila za svoje dete….”, kaže uvek povučena, ali i komunikativna majka Safija. “Prvo sam se raspitala kod moje izabrane doktorke, koja je bila u dilemi da li da me odgovara ili da me podstiče u mojoj nameri da dođemo do transplatacije. Ipak, dala mi je uput za VMA. Kada sam došla u bolnicu bila sam srećna posle potvrde da postoji podudarnost i da mogu biti donor. U decembru smo pozvani oboje da dođemo u bolnicu na VMA. Operacija je urađena 16. decembra. Pre Nove godine bila sam kući, a Elvir je morao da bude pod kontrolom lekara do 9. januara, kada se i on vratio”, priča Safija Fetahović.
Nastavak na SandzakPress.net...
