Izvor: B92, 06.Jun.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prijateljstvo

B92: Pre pola sata stigla je vest koju je objavila agencija „Beta", prenoseći iz britanskog ’Fajnenšel tajmsa’, kome je Karla del Ponte dala intervju, a u njemu stoji da bi haški optuženik u bekstvu Ratko Mladić mogao da bude uhapšen u narednih nekoliko sedmica. Onda ide citat: „Nadam se da će za nekoliko sedmica doći do pune saradnje Srbije", što znači, prema rečima tužiteljke, hapšenje i izručenje bivšeg generala Ratka Mladića. „Ako srpski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zvaničnici nastave u pravcu u kojem su do sada pokazali da umeju da idu, moći ću do kraja sedmice da napišem pozitivan izveštaj Evropskoj uniji", rekla je Del Ponteova i dodala da je dobila neke konkretne znake dobre saradnje. Ovo će biti prva tema današnjeg „Kažiprsta". Druga koja će privući pažnju svetskih medija je banja Hajligendam, u kojoj se održava samit G8. Ta banja ima samo trista stanovnika, a iza ograde visoke dva i po metra i duge trinaest kilometara, uz pažnju hiljadu policajaca, sastaju se lideri najrazvijenijih zemalja sveta. Hladnoratovski rečnik Putina i Buša pre ovog samita je dodatno probudio interesovanje za ovaj skup, gde bi baš odnos SAD-a i Rusije mogao da preuzme medijski primat temi koja je najavljena kao jedna od glavnih, a to je globalno zagrevanje i smanjenje emisije štetnih gasova. Boško, kako ste Vi razumeli ovu izjavu Karle del Ponte? „Fajnenšel tajms" to poredi sa njenom izjavom 2005. godine, posle posete Hrvatskoj, uoči hapšenja Gotovine. Da li možemo da upoređujemo to?

Jakšić: Pa možda je moguće, naravno to ćemo znati tek po isteku tog nekog roka koji ona daje, nekoliko nedelja. Očigledno je da se ona ne bi zaletela, ne bi dala jednu takvu izjavu nagoveštavajući da može da dođe do obrta. Da li je ovo takozvana psihološka priprema terena, da se javnost pre svega ovde spremi i pripremi za jedno takvo spektakularno hapšenje? To može da bude jedna dimenzija. Istovremeno to može da bude i pojačavanje pritiska na ovdašnje vlasti. Činjenica je, međutim, na osnovu onoga što smo videli poslednjih dana, između ostalog i hapšenje generala Tolimira, da nova vlada pokazuje više entuzijazma u saradnji sa Hagom. I moguće je da upravo posle svih ovih razgovora, vidimo da se Karla del Ponte ovde prvi put zaustavila onako ozbiljno, sedi i ozbiljno razgovara, sa svima, od operativaca pa do ovih političkih operativaca na vrhu, na osnovu svega toga ona verovatno ima, kako to oni vole da kažu, određena saznanja da bi do obrta moglo da dođe. Da li će on podrazumevati direktno Mladića, kao što ona kaže, u svakom slučaju ta saradnja se pojačava i to je dobar znak.

B92: Ova poseta Karle del Ponte je zanimljiva i po tome što ovoga puta mi novinari jako teško, skoro nikako ne saznajemo šta se dešava iza zatvorenih vrata, što se kaže, cedi se suva drenovina. Dakle, veoma teško izvori kažu bilo kakvu informaciju o temama o kojima se razgovara sa tužiteljkom. Ona četiri dana ovde boravi, i razgovarala je zaista sa svima koji su na bilo koji način povezani sa saradnjom sa Haškim sudom. Dakle, da li i iz te činjenice možemo da izvučemo nekakvu informaciju?

Jakšić: Mislim da može. Znači, ne radi se više samo o reciklaži poznate retorike i sa jedne i sa druge strane, pa se to onda ponavlja na konferencijama za štampu, gde dva partnera stoje jedan pored drugog onako poprilično namrgođeni jer su njihovi stavovi različiti. Upravo ta tajnost nekako i veo tišine koji prekriva ovu posetu nagoveštava da ima nečega unutra, da ima možda i vrlo konkretnih dogovora, koji upravo zbog operativnih radnji su jednostavno skriveni od javnosti. U krajnjoj liniji, što se tog posla tiče, to i jeste logika te stvari.

B92: Verujem da ćemo danas saznati više detalja. Karla del Ponte je i gošća naše televizije od sedam do pola osam večeras, u emisiji „Poligraf".

Jakšić: To je detalj koji upravo govori o tome da izgleda da ona ima nešto da kaže ozbiljnije ovoga puta, jer Karla je poznata po tome da je odbijala intervjue do sada.

B92: Iako se oficijelno ne dovode u vezu učlanjenje u Evropsku uniju i rešenje statusa Kosova, koliko bi na globalnom nivou našu situaciju popravila ova puna saradnja sa Haškim sudom?

Jakšić: Jako. To nije više samo pitanje imidža, vrlo dobro znamo da postoje konkretni zahtevi koji su direktno vezani za saradnju sa Haškim tribunalom, pre svega se to odnosi na evropske integracije, a za evropske integracije znamo da je njihovo predsoblje članstvo u NATO-u. Prema tome, to je čitav jedan kompleks koji se otvara onog trenutka kada se ta Sezamova vrata, na kojima stoji adresa Ratka Mladića, otvore.

B92: Tu je i ’pregovarački proces’, odnosno priča o Kosovu i završetku procesa. Da li bismo tu dobili na imidžu?

Jakšić: Pa apsolutno, jer ono što bi uradili na strani Haga bi nam otvorilo širi manevarski prostor oko Kosova. On, istini za volju, ne mislim da je preterano širok, on je već van domašaja Beograda, ali neka rešenja koja bi onako, što kažu, spasla obraz Srbiji ili ako ništa drugo ovoj vladi, koja je barem do sada onako intenzivno i epski insistirala na rešenjima stvari, moglo bi da se kozmetički više povede računa i o Srbima i kako će izaći iz tog kosovskog čvora, a to je i u direktnoj vezi sa Hagom.

B92: Kosovo će između ostalog biti tema samita G8. Večeras na radnoj večeri počinje susret lidera. Međutim, u centru pažnje ovog sastanka je odnos Džordža Buša i, kako sam Buš kaže, njegovog prijatelja Vladimira. Koliko ova njihova retorika zaista podseća na hladnoratovsku, odnosno preti da preraste u ozbiljnu hladnoratovsku retoriku?

Jakšić: Pa zaista bi neko mogao da se pita... Ako se setimo one čuvene Bušove rečenice prvi put kada se sreo sa Putinom 2001. u Ljubljani, što je bio njihov prvi susret pošto su godinu dana pre toga i jedan i drugi došli na vlast, kada je rekao kako se zagledao u Putinove oči i u njima prepoznao njegovu dušu. Šta bi sada Buš mogao da prepozna u Putinovim očima? Da li bi sada prepoznao starog KGB-ovca ili novog autokratu, kako ga sada nazivaju? Ne znam. U svakom slučaju, u tom periodu od ovih šest godina opisan je jedan krug u kojem su, zaista se svi slažu o tome, i odnosi Amerike i Rusije, ali i odnosi Ebropske unije i Rusije na najnižem nivou od prestanka Hladnog rata. Tako da, jedno veliko i ozbiljno zaoštravanje, i niko ne može tačno da odgovori na pitanje dokle će ono trajati i čemu može da vodi. Ono što se može pretpostaviti to je da kataklizme neće biti, nije bilo u krajnjoj liniji ni u vreme Hladnog rata. Ako je Hladni rat, ako je uvod u neki Hladni rat, onda je ovo ipak drukčija, sofisticirana varijanta Hladnog rata, gde jednostavno ono što se promenilo to je da Rusija posle Jeljcinovog perioda, gde procenjuje da je bila gurkana na stranu po raznim temama, dok je dozvoljavala da se NATO približava njenim granicama, da se raspoređuju baze po Rumuniji i Bugarskoj, ovoga puta ovako osnažena pre svega naftom Rusija to više neće. I trebaće vremena i Americi da shvati da nije vreme kakvo je bilo pre desetak godina, isto tako će i Putinu biti neophodno da shvati, odnosno Rusiji i posle Putina da u konfrontaciju do kraja ne može da se ide.

B92: Kako da razumemo jučerašnju poruku Džordža Buša Vladimiru Putinu, u kojoj ga poziva da Rusija učestvuje u izgradnji raketnog štita, da njihovi stručnjaci dođu i pogledaju šta je sve u kompleksu koji će biti postavljen u Češkoj i Poljskoj? To je zanimljivo, to su faktički bivši vazali Rusije. Kako to da razumemo posle onog veoma oštrog napada Putina, kada je rekao da će nuklearne glave okrenuti prema Evropi?

Jakšić: Da će razmestiti i birati nove ciljeve po Evropi.

B92: Tako je. Da li je to vrsta spuštanja loptice?

Jakšić: Pa očigledno da ti odnosi idu, ili barem što se retorike tiče, ako je merimo, vidimo kako je Kondoliza Rajs nedavno, kad je dolazila u Moskvu, pre dolaska u Moskvu su je pitali da li je ovo početak novog Hladnog rata, onda je ona rekla: „Ne." Pa se sekretar za odbranu Gejts isto tako šalio svojevremeno u Minhenu, kada je Putin i te kako žestoko udario po američkoj unilateralnoj politici, da ide gore-dole ili cik-cak ili po horizontali i po vertikali. Recimo, Putin je rekao, gotovo direktnu paralelu je povukao između Amerike i Trećeg Rajha, pa su onda Amerikanci jednostavno zatražili sebi izgovor i rekli: „Izvinite, jeste li vi to zaista mislili?" Onda je on rekao: „Pa ne, nisam ja na vas mislio govoreći o Trećem Rajhu", pa je Amerikancima to bilo dovoljno da prihvate kao objašnjenje, iako je stvar bila očigledna, to poređenje je bilo očigledno. Prema tome, i jedni i drugi gledaju negde da se izvuku, s tim što su Amerikanci, Bušova administracija je pod mnogo većom kritikom domaće javnosti zbog onoga što smatraju da je popustljivost prema Putinu. Recimo, Zbigni Bržežinski u ovim novim komentarima sad ovih poslednjih dana se čudi kako je to moguće da ruski predsednik poredi Ameriku sa Trećim Rajhom, da govori o tome da niko nije vladar večitih istina, kao što je nedavno rekao, a da onda Amerika i Buš na to odgovore umilnim pozivom da veliki Vladimir dođe na Bušovo imanje u Mejnu.

B92: Na privatno imanje.

Jakšić: Na privatno imanje. Tako da, mnogo više kontroverzi to izaziva u Americi nego u Rusiji, što je, istini za volju, i objektivan prikaz stanja i skener kolika je moć demokratije u Americi i kolika je moć ili ograničena moć demokratije u Rusiji.

B92: Da li je poziv Putinu da 1. i 2. jula dođe na privatno imanje koje je Buš nasledio od oca, što se tumači kao posebna čast, da li je to popuštanje? Da li je Buš odlučio da reši problem sa Putinom u četiri oka?

Jakšić: Pa evo kako je do sada, ako je barem na osnovu onoga što možemo da pratimo iz njihovog ličnog odnosa, koji upravo kritičari i zameraju Bušu, da je čitavu stvar hteo da prebaci na lični odnos i prijateljstvo sa Vladimirom, a da nije gradio strateške odnose, a sada se ispostavlja da su pitanja strateška, pa se naravno time narušavaju i privatni odnosi. Znači, ono što je problem sada je kako će Buš uspeti da objasni zašto se zaista instaliraju rakete po Poljskoj i radarski instrumenti po Češkoj, kada je poznato svakome, ko se iole razume u rakete ili barem prati, da je Putin svakako u pravu kad kaže: „Pa to ne može da bude pretnja zbog Irana, jer Iran nema takve rakete tog dometa."

B92: Na kraju, Evropa je bila izuzeta iz tih sporazuma o postavljanju antiraketnog štita.

Jakšić: Pa ovo ima i svoju ozbiljnu dimenziju što se Evrope tiče, jer Evropska unija nije kolektivno donela saglasnost i dogovorila se sa Amerikom o tom novom oružju ili o ovom štitu, nego su to bilateralni sporazumi koje je Amerika napravila sa Poljskom i Češkom. Tako da je i Evropa, Evropska unija kolektivno dobila jedan vruć krompir, i ponovo se potvrđuje, kao recimo po pitanju Kosova, pa kao što smo skoro imali one probleme sa Estonijom, da se ova nova Evropa od 25 članova na neki način deli na zaista onu staru Evropu, ne u pežorativnom smislu kao što je to govorio Ramsveld, gde je jezgro Nemačka, Francuska i Britanija...

B92: Takozvana zapadna.

Jakšić: ... takozvana zapadna Evropa, i ova nova, u kojoj su uglavnom bivši sovjetski sateliti, koja valjda istorijski omraz jedan nosi prema Rusiji. Tako da se stvara jedna atmosfera gde je Nemačka i te kako, ako se setimo vremena Šredera, pa i sada Merkelove, i te kako strateški zainteresovana za dobre odnose sa Rusijom. Ali, male zemlje poput Estonije, Litvanije, pa i Poljaka, Čeha, svih onih koji imaju tu omrazu, i te kako kvare te globalne odnose, i Evropa ne zna kako da se postavi. Kao što postoji ona podela da Evropa na jedan način uniformno nastupa što se pitanja Kosova tiče, a znamo da unutra pojedinačno postoje i rezerve i skepse, vrlo slična situacija važi i za odnose sa Rusijom. I to šta će sada biti urađeno tokom ovog samita, mislim da će Amerikanci i Rusi, Buš i Putin uspeti da... Znate, samiti te vrste su prilika za lepo ponašanje, za osmehe, za sve one divne kolektivne fotografije, bez obzira da li može da dođe do nekih zaoštravanja, ali ne verujem da će to biti do one mere kao što je recimo Putin govorio u Minhenu ili kao što je sada Buš govorio u Pragu juče.

B92: Ali, da li u kontekst činjenice da ne postoji konsenzus o postavljanju raketnog štita na tlu Evrope, u Evropskoj uniji, možemo da smestimo i ovu poruku novoizabranog francuskog predsednika, koji je u prvom ozbiljnom intervjuu poručio: „Želimo da budemo saveznici SAD-a, ali ne i podanici", uoči samita G8?

Jakšić: Ja mislim da je Sarkozijeva izjava više za domaću upotrebu, zato što su njega u startu, i pre nego što je izabran...

B92: Proglasili američkim...

Jakšić: ... proglasili američkim čovekom, što on nikada nije ni krio svoje naklonosti, tako da mislim da to ima više tu dimenziju. U krajnjoj liniji, i Kušner, novi ministar inostranih poslova, je odmah rekao da povodom razmeštaja treba biti obazriv i videti zašto Putin tako preti. Prema tome, to je više izjava koja pripada ovom prekoatlantskom bloku nego što je smirivanje sa Rusijom.

B92: Domaća medijska dilema je da li će Kosovo biti jedna od glavnih ili sporedna tema na ovom samitu G8. Prema najavama koje su se mogle juče čuti, Kosovo će biti tema sutra za vreme radnog ručka, međutim to nije u oficijelnom rasporedu, to je nezvanična najava. Šta treba da nam govori činjenica da bi o Kosovu moglo da se razgovara tokom radnog ručka?

Jakšić: Pa pomenuli smo recimo ovaj odbrambeni štit. Na spisku tema u ovom Hajligendamu, kako li se već zove...

B92: U banji.

Jakšić: ... u banji da kažemo, zaista ih ima mnogo, i odbrambeni štit je jedna od tema mogućeg konflikta. Međutim, mislim da će se poprilično insistirati na temama gde postoji bliskost, to je pre svega recimo Iran, gde su i Rusija, i Amerika, i Evropska unija u jednom frontu da se spreči, zaustavi ono što bi moglo da bude nuklearna pretnja Irana. Postoji visok stepen saglasnosti i o Bliskom istoku, o Severnoj Koreji, o nekoliko tih globalnih pitanja, i mislim da će jedan deo samita biti upravo posvećen tome da se pokaže kako ’hepi femili’ eto ima svoje saglasnosti. E, onda dolazimo na ovaj kliski teren konflikata, gde će pre svega, ja mislim, ovo raketno pitanje dominirati, ali u tom korpusu je i pitanje Kosova. Zašto je ono stavljeno za sutrašnji ručak? Pre svega, ono može da bude stavljeno... time ono ništa ne gubi...

B92: Na značaju.

Jakšić: ... da ne bi pomislili na osnovu toga da je to aperitivno pitanje, a ne glavno jelo koje će biti posluženo, svakako da je to veoma važno pitanje, i s obzirom da nema rešenja zato je pronađena jedna takva formula, i mislim da je to formula iz koje je čak moguće izvući dalekosežnije zaključke. Kada neko danas govori o tome da treba nastaviti pregovore, što je recimo naša teza, onda mislim da od nastavka direktnih pregovora nema ništa. Jer, samo nekome ko je politički nerealan pada na pamet da mogu da se nastave neki pregovori u kojima ne postoji apsolutno nijedna dodirna tačka, za koju bi pomislili da sutra može da se proširi. Zato kažem, kao što je formula ručka, tako ako se bude isposlovalo produženje nečega, onda će se to zvati ne pregovori nego konsultacije. Te vrste definicija u diplomatiji su izuzetno bitne, kao što je promena ove nove rezolucije Saveta bezbednosti, pa se ne kaže da Savet bezbednosti sada podržava, a ne da prihvata, odobrava, te nijanse su veoma važne. E sada, pitanje je... Recimo, juče sam baš čitao najnoviji intervju u „Špiglu", Angela Merkel je upitana upravo o Kosovu, i ona kaže da se ne bi čudila da Kosovo postane jedna od najvažnijih spoljnopolitičkih tema čitavog samita. Ali, vraćam se na ovo, pošto dogovora nema, poznato je da ga u ovom trenutku nema, mislim da će samit kao prilika za lepo i učtivo druženje svakako pomenuti tu temu, ali neće ulaziti u detalje, jer bi to moglo samo da dovede do novog varničenja.

B92: Kako da razumemo poslednju poruku Vladimira Putina a propo Kosova, koja se ovde citira? Parafraziraću šta je on rekao: da ne odbacuje mogućnost, da je moguće postići kompromis o Kosovu i da postepen rad sa srpskom stranom može da dovede i do neke transformacije beogradskih pogleda na Kosovo. Da li to treba da nam kaže da ruski veto nije bio cilj nego sredstvo, i da je mogućnost da taj veto nikada ne bude upotrebljen, odnosno da se Rusija u vezi sa tim dogovori sa SAD-om, sada realna mogućnost, realnija nego prekjuče?

Jakšić: Za razliku od Amerike, koja ima vrlo preciznu poziciju takva kakva jeste i gura buldožerski Ahtisarijev plan, pošto je uglavnom obezbedila podršku u Savetu bezbednosti sem Rusije i sem Kine, koja će pratiti Rusiju ili barem biti uzdržana u slučaju veta...

B92: Oprostite, samo da kažem da se za minut isključujemo iz televizijskog prenosa, da poručim gledaocima, a mi nastavljamo na radiju.

Jakšić: Dakle, ono što je problem sa Moskvom, mi nemamo definisan stav Moskve, Moskva je poprilično... ona preti vetom, ali očigledno nema stav. I ono što je najpreciznije rekao Putin pre tri ili četiri dana: „Treba nastaviti sa konsultacijama, a kada bih ja imao kompromisno rešenje, ja bih ga predložio." Prema tome, to je posredno priznanje da Rusija nema rešenje, Rusija samo zna da ne treba žuriti i zalaže se za to da ne treba žuriti, ali rešenja nema, i to je poenta. Jer, ruski stav ponegde kada se analizira preciznije je i konfuzan, s jedne strane nezavisnost Kosova Rusiji ne ide u prilog što se tiče Čečenije, ali ide u prilog što se tiče ovih kavkaskih republika u Gruziji. Rusija ima svoje interese za saradnju sa Beogradom, i ekonomske interese koji stoje iza toga, ali nema interes druge strane da se zbog Beograda uđe u veoma oštar konflikt sa Zapadom. Prema tome, to su sve klackalice na koje Moskva nije odgovorila precizno, niti ima odgovor u ovom trenutku. Zatezanje sa pitanjem veta je samo direktan odgovor na ono što u onoj meri u kojoj Amerika gura i pritiska sa rešenjem nadgledane nezavisnosti.

B92: Predsednik Putin i naš premijer Koštunica bi trebalo da se sretnu u Sankt Peterburgu tokom vikenda, posle samita G8, a pre susreta Buša i Putina na Bušovom privatnom imanju. Da li možemo očekivati na tom susretu početak rada Rusije sa Beogradom na ovoj temi, ovo što je Putin rekao?

Jakšić: Pa očigledno. Na osnovu ovoga što sam rekao pretpostavljam da zaista veliki Vladimir neće imati nikakav konkretan odgovor kada se bude video sa Koštunicom, ovaj odgovor u smislu rešenja. On će odrediti i ponoviti ruski stav da je Rusija za nastavak konsultacija, pretpostavljam, a ne pregovaranja, i da je to neka poruka koju Beograd mora veoma ozbiljno da pročita ukoliko uopšte možemo da pomišljamo na neka realna rešenja. Jer, Beograd će svakako u novim okolnostima morati da zaboravi svoju omiljenu sintagmu o rešenju po onoj formuli ’više od autonomije, manje od nezavisnosti’. Ja verujem i samim tvorcima te rečenice da je nejasno šta ona znači, a može se misliti koliko je ona jak argument u međunarodnim pregovorima. Znači, Beograd će morati na osnovu onoga što bude Putin rekao, a Putin će reći – Da, podržavamo nastavak procesa, ali ćete i vi morati da nađete rešenja s kojima i mi možemo bolje da vas branimo.

B92: A ako uzmemo u obzir informacije kojima sada raspolažemo, koliko je realna oficijelna najava da će rezolucija biti stavljena na glasanje u Savetu bezbednosti krajem ove, odnosno sledeće sedmice, ili je realnija procena da bi ipak tek posle letnje pauze o tome moglo da se razgovara na taj način?

Jakšić: Ostanimo opet na nekom skorašenjem iskustvu. Kad god sam pomislio da će Rusija i Amerika ukrstiti koplja onako baš žestoko, onda Putin i Buš spuste loptu i izvuku iz te situacije, nađu se negde, nađu mogućnost, bilo da pričaju telefonom, bilo da se lično tapšu po ramenima, i taj konflikt se izbegne. Ukoliko Amerika bude zaista stavila novu rezoluciju na glasanje u Savetu bezbednosti, znajući njen sadržaj, koji je kozmetički samo negde izmenjen u odnosu na originalni Ahtisarijev plan, onda Amerikanci zaista guraju Ruse da ostanu sebi dosledni i da stave veto. Rusija se neće libiti u tom slučaju zaista da stavi veto, jer tajming čitavog ovog kosovskog problema je po nas poprilično loš ako se gleda u širem kontekstu, jer Rusija nema za razliku od nas teritorijalne interese, nema nikakve istorijske interese za kosovsko pitanje. Kosovsko pitanje je Rusiji bogom dano oružje u ovom trenutku njenog pozicioniranja na nivou svetske sile, da vrati onu poziciju koju je izgubila u vreme Jeljcina. I zašto ne pomisliti da će Rusija trenirati svoju tvrdoću i strogoću po kosovskom pitanju da bi pokazala dokle je spremna da ide, šaljući poruku na pitanja koja su njoj neuporedivo važnija kao što je odbrambeni štit? Da kažu Amerikancima – Evo, mi ćemo staviti veto, tako da znate da ćemo mi sutra biti spremni da se suočavamo i oko odbrambenog štita, znači oko nekih mnogo važnijih stvari. A mi smo samo tu negde u prolazu sa kosovskim pitanjem. I ukoliko dođe do situacije da Rusija stavi veto, onda smo mi u pat poziciji. Mi smo onda u situaciji koja je po nas veoma loša, a to je da iz američkog zagrljaja onda ulećemo u ruski zagrljaj, nemamo mogućnost manevra da se obraćamo i jednima i drugima, da pokušamo da objasnimo svoju poziciju ili ono što želimo pa da nešto iz toga izvučemo, nego smo jednostavno negde svrstani i to u svetu koji još barem nije bipolaran, mi bi uleteli u jako loš položaj.

B92: Pri tom je tu i priznanje...

Jakšić: Apsolutno.

B92: ... i diplomatsko zaoštravanje i sve ostalo. Kako da razumemo najave predstavnika Južne Osetije i Aphazije koje su Ujedinjenim nacijama poslale inicijativu da bi, ukoliko Kosovo postane nezavisno, oni trebalo takođe da postanu nezavisni ukoliko se sledi primer Kosova. Oni čak tvrde da imaju više prava na to od Kosova. Da li je to diplomatska igra ili nešto drugo?

Jakšić: Pa naravno, mislim da jeste. Jednostavno, oni su odmah dobili... poslednja pošta je Moskva, preko koje se slala ta poruka. Jasno je da onog trenutka kada su Amerikanci pojačali svoje pretnje i rekli: „Mi ćemo sa rezolucijom izaći na glasanje, bez obzira šta bude", onda je očigledno i Moskva dala mig... Naravno, to niko neće priznati, ali mislim da je više nego očigledno da je Moskva dala mig ovima da se jave i da kažu – Dobro, evo vidite, onog trenutka kad vi počnete da gurate nezavisnost, tvrdeći, pozivajući se da je to presedan koji sutra ne sme da važi, da bi naša drugarska Gruzija izgubila deo teritorije i on bi otišao sutra Rusiji, ne, mi ćemo odmah da reagujemo i pokazaćemo vam da i u Osetiji i Aphaziji postoje ljudi koji će pratiti kosovski primer i to javno odnose i iznose na scenu.

B92: Pomenuli ste i primer sa Sejdiuom.

Jakšić: Trgovina, to je trgovina. Postoji ta direktna paralela. Svojevremeno kada je predsednik Kosova Sejdiu tražio da se obrati Savetu bezbednosti prošlog meseca, onda je gotovo istog trenutka stigao propratni zahtev ministra inostranih poslova Osetije da se i on obrati Savetu bezbednosti. Pošto bi bio presedan da se obrati samo predsednik Kosova, a da se ne obrati i ministar inostranih poslova ovde, onda su oni odustali i našli rešenje da se niko nije obratio, drugim rečima, to je ta trgovina i pritiskanje koje važi i sada. Znači, Zapad mora da bude spreman da ukoliko se prizna nezavisnost Kosova, bez obzira koliko bi taj proces trajao, da će se odmah otvoriti isti proces i u Kavkazu i da će Rusija na taj način kapitalisati na rešenju koje joj se u ovom trenutku ne dopada, a Rusiji se rešenje za Kosovo pre svega ne dopada zbog Čečenije. Ali, Rusija je u mnogo povoljnijoj poziciji nego što smo mi, jer ako izgubi u Čečeniji, dobija u Kavkazu, a ako izgubi u Kavkazu, dobija u Čečeniji, tako da po jednom ili drugom osnovu Moskva je na nekom dobitku.

B92: Šta bi za Vas kao dugogodišnjeg novinara koji se bavi spoljnom politikom bila ozbiljna vest sa samita G8?

Jakšić: Pa vest sa G8 mislim da će biti formulisana i da će se ticati ovog jučerašnjeg dana, Dana zaštite čovekove okoline, jer je tu došlo do jednog približavanja odlukom Buša da se zaista konačno posveti tom pitanju. Bez obzira koliko mi tu problematiku negde držimo po strani, mislim da je to kapitalna vest da najveće zemlje, koje su istovremeno i najveći zagađivači, hajde ovde nema Indije i nema Kine, ali to je uglavnom to, da se te zemlje odluče i prihvate da zajednički rade na jednom strateškom projektu, a to je borba protiv nečega što preti da bude zaista ekološka katastrofa čitave planete.

B92: Hvala što ste bili gost „Kažiprsta".

Nastavak na B92...