Izvor: Politika, 05.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prihvatanje predvorja starosti
Lekari objašnjavaju da kriza uglavnom počinje naglo, da često žene „hvata” nepripremljene. Kako svedoče iskustva lekara, većina žena je u razgovoru sa njima priznala da su u krizu zapale onog trenutka kada su shvatile da svojim brakom nisu zadovoljne
„Dugo sam mislila da sam najnezadovoljnija žena na planeti, da mi ništa ne ide od ruke, da sam odjednom postala nepoželjna i debela, da je mužu mrsko i da me pogleda, da me deca smatraju napornom mamom. Bila sam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potpuno nezainteresovana za druženje i pomalo ljubomorna na prijateljice za koje sam smatrala da izgledaju zategnutije i bolje od mene. To je trajalo gotovo godinu dana dok na nagovor rođake nisam otišla do dobrog psihologa, a kasnije i endokrinologa koji su mi objasnili šta se u stvari dešava u mom telu i na koji način mogu da prevaziđem probleme”, ovako je svoj „prolazak” kroz krizu srednjih godina prokomentarisala četrdesettrogodišnja Beograđanka Milena P., jedna od nekoliko desetina hiljada žena u našoj zemlji koja je na svojoj koži, na malo „suroviji” način, iskusila teško breme srednjeg životnog doba.
Lekari objašnjavaju da kriza uglavnom počinje naglo, da često žene „hvata” nepripremljene. Kako svedoče iskustva lekara, većina žena je u razgovoru sa njima priznala da su u krizu zapale onog trenutka kada su shvatile da svojim brakom nisu zadovoljne, njih 85 odsto, dok je seksualnim životom razočarano čak 57 odsto dama starijih od 40 godina. Skoro svaka druga žena u kasnijim pedesetim godinama je priznala da nije spavala ni sa kim godinu dana, a za to okrivljuje nezainteresovanost muža i hormone, koji više nisu „aktivni” kao u mladosti. Stručnjaci ističu da je ono što je pohvalno to što je sve više onih Srpkinja koje smatraju da ih je pomalo „traumatično” iskustvo koje su preživeli prelaskom iz mladog u starije životno doba oplemenilo i koje su shvatile da život zapravo počinje posle četrdesete.
Doc. dr Vesna Dimitrijević-Srećković, endokrinolog Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma i dobitnik Hipokratove nagrade za rad o metaboličkom sindromu dece i omladine, naglašava da je za ovu priču presudno to što svaka žena prolazi kroz iskustvo menopauze, ali da je to iskustvo različito od doba u kojem menopauza započinje i ozbiljnosti simptoma. Najčešći simptomi su, prema njenim rečima, valunzi, koji se opisuju kao blagi dointenzivni talasi toplote koji se šire po gornjem delu tela, a nekada po celom telu i traju od nekoliko sekundi do pet minuta.
– Može doći i do noćnog preznojavanja i otežavanja normalnog sna i noćnog odmora. Neredovnost menstruacija je uvod u menopauzu, a veoma česte su promene raspoloženja, veća razdražljivost, anksioznost, depresija. Menopauza je doba života u kome više nema menstruacije, a smanjenje ženskih hormona utiče na neredovnost mesečnih ciklusa i ovulaciju koji zatim prestaju. Ona nastaje u različito vreme kod svake žene i počeće otprilike onda kada se to dogodilo i njenoj baki, majki ili sestri, uz razliku od nekoliko godina. Kod većine žena menstruacija potpuno nestaje između 50. i 51. godine, mada proces menopauze u celini može trajati više godina – istakla je doc. dr Dimitrijević-Srećković.
Jedan od najčešćih simptoma menopauze, kako objašnjava naša sagovornica, jeste dobijanje na težini i promena ukupnog izgleda tela, jer oko 90 odsto žena u menopauzi dobija na težini između 35. i 55. godine.
– Istraživanja pokazuju da je dobitak na težini uzrokovan promenama u hormonima, a ne halapljivom ishranom. Većina žena u menopauzi dobije od pet do osam kilograma i ima izraženu stomačnu gojaznost. Čim se uđe u ranu fazu menopauze održavanje težine postaje sve teže, a mršavljenje gotovo nemoguće. To je zbog hormonalnih promena koje direktno utiču na apetit, metabolizam i masne naslage i teško je te promene kontrolisati. Uloga estrogena je velika u gojenju u menopauzi. Kako jajnici proizvode manje estrogena, telo traži druga mesta odakle može da dobije potreban estrogen – naglasila je doc. dr Dimitrijević-Srećković.
Prof. dr Edita Stokić, endokrinolog Kliničkog centra Vojvodine, kaže da glavnu ulogu u krizi srednjih godina igra starenje, koje predstavlja neumitni deo životnog ciklusa, noseći sa sobom brojne izazove, kako za muškarca, tako i za ženu.
– Starenjem dolazi do niza promena koje utiču na izgled koje žene ranije uočavaju. Zapažaju se promene u spoljašnjem izgledu, menja se boja i kvalitet kože, koja postaje suva, a zbog smanjenja nivoa kolagena tanja i manje elastična, pa je pojava bora neminovna. Kosa kod žena postaje proređena i seda, a naočari sastavni deo njenog „novog” izgleda. Istovremeno, dolazi i do smanjene proizvodnje polnih hormona, pre svega estrogena. Negde oko pete decenije zabeleženo je smanjeno lučenje polnih hormona za 50 odsto, a posle šeste decenije njihova proizvodnja se umanjuje za 60 do 75 odsto – objasnila je prof. dr Stokić.
Ona naglašava da se starenjem kod žena povećava i rizik za nastanak i razvoj brojnih hroničnih bolesti i nekih oblika maligniteta, posebno dojke i genitalnih organa, a da je njihovo pravovremeno otkrivanje i lečenje deo sveukupne brige za zdravlje žene.
– Iako u životnom ciklusu žene starenje predstavlja neizostavnu pojavu, pored „zdravog” stila života – primene principa pravilne ishrane, umerene svakodnevne fizičke aktivnosti, prestanak pušenja, neophodna je i konsultacija lekara kako bi se unapredilo zdravlje i prevenirao razvoj bolesti. Za sada je to jedini poznati „eliksir mladosti” – dodala je dr Stokić.
Danijela Davidov-Kesar
[objavljeno: 06/04/2008.]
