Izvor: RTS, 28.Mar.2012, 21:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prigovori zbog novih subvencija
Ni politika plaćanja po hektaru, a ni najnovija odluka da se subvencije daju po prinosu nisu dobre, složili su se predstavnici političkih partija gostujući u emisiji Oko. Objašnjavaju da takve odluke neće poboljšati položaj poljoprivrednika u Srbiji, niti će usloviti povećanje prinosa. Da bi se od poljoprivrede bolje živelo, potrebno je podsticati investicije i uvoditi nova znanja.
Odluka da se ove godine ratarima subvencije daju po ostvarenom prinosu, a ne po hektaru >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nije dobra, kaže Goran Živkov iz Ujedinjenih regiona Srbije. Objašnjava da se time neće pomoći poljoprivrednicima. Već naprotiv, da će se pomoći otkupljivačima, jer će oni za iznos subvencija smanjiti otkupne cene.
Ova mera, kaže, opteretila je ne samo budžet za 2012. već i onaj za 2013. godinu. Takođe, kaže da nije bilo dobro ni davati subvencije po hektaru, jer se tako uništilo stočarstvo, povećana je cena zemljišta, a te podsticaje koristili su samo veći proizvođači.
Problem srpske poljoprivrede je to što je nekonkurentna, pa bi dodaje Živkov, trebalo subvencionisati investicije, kao što su nabavka savremene mehanizacje, izgradnja skladišta i slično.
I Danilo Golubović iz Srpske napredne stranke, kaže da su se dosadašnje mere agrarne politike pokazale lošim, ali da ni ove nove nisu dobre.
On smatra da je poruka subvencionisanja po prinosu poruka da se proizvode veće količine, ali da nije bitan kvalitet. Pa se tako, objašnjava, može koristiti bilo koje seme u proizovodnji. To sigurno neće poboljšati položaj poljoprivrednika, pogotovo ako se zna da se svuda u svetu traže kvaliteni proizvodi.
Predlog njegove partije je da se subvencije daju na osnovu referentnog prinosa, što znači da se odredi najniži prinos za svaki deo Srbije ispod kojeg se neće davati posticaji. Te subvencije biće uvećane i za određeni procenat na kvalitet proizvoda.
Ni za Zaharija Trnavčevića iz koalicije LDP-a i Bogate Srbije mera podsticanja po prinosu nije dobra, jer kako kaže, ona isključuje iz politike subvencionisanja stočare koji obrađuju zemlju, a ne proizvode zrno, već silažu.
Problem je dodaje i to što se o poljoprivredi govori samo pred izbore, a potom se na nju zaboravi. Da bi srpski proizovđači hrane bolje živeli, upozorava, potrebno je podići konkurentnost i produktivnost, a takođe i uvesti nova znanja.
Svi gosti Oka složili su se da je za agrar potrebno izdvojiti veća sredstva u budžetu.
Trnavčević predlaže rebalans budžeta, tako što će se smanjiti izdvajanja za na primer vojsku i policiju.
Golubović kaže da se novac za povećanje poljoprivrednog budžeta može obezbediti uštedama, tako što će se ukinuti brojne agencije i obezbeđenje onih ljudi, kojima to obezbeđnje realno nije potrebno.
Takođe, gosti Oka ocenili su da nije dobro stalno menjati agrarnu politiku i da bi što pre trebalo doneti dugoročnu poljoprivrednu strategiju.
Cene hrane u Srbiji zavise od trendova u Evropi i hrana je luksuz za mnoge stanovnike svuda u svetu, kaže Živkov. Objašnjava i da je hrana pojeftinila za 20 odsto na svetskom tržištu, dok se u Srbiji to ne dešava, već se samo čuje kako cene ne rastu.
Sa njim se slaže i Golubović koji kaže da je hrana u Srbiji skupa pogotovo ako se gleda visina primanja. Zaključuje da je najskuplje meso.
I pored toga što su cene hrane u Srbiji skoro iste kao u Evropi, Trnavčević objašnjava da tamošnji poljoprivrednici bolje žive jer su subvencije u EU mnogo veće nego u Srbiji.
