Izvor: Politika, 06.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priče o dobroti
Daleko od mirisa božićne česnice i praznične trpeze, još dalje od osmeha srećnih porodica koje proslavljaju dan rođenja Hristovog, a najdalje od roditelja koji su ih doneli na svet i u trajno nasledstvo im ostavili plombe na osmesima, 1.230 mališana najradosniji hrišćanski praznik proslavlja uz dežurne vaspitače domova za decu bez roditeljskog staranja i u igri sa novogodišnjim poklonima predsedničkih kandidata. Deca koja se nisu uklopila u nečije planove za budućnost, koja nose karmu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Olivera Tvista, koja nisu prohodala gegajući se iz maminog u tatino naručje i koja su postala kolateralne žrtve porodičnih sukoba, kojima po žestini opasno konkurišu nemiri na Bliskom istoku, pre prvih slova naučila su najbolnije lekcije u školi života.
Neka od njih ostavljena su u improvizovanim kolevkama od kartonskih kutija pored kontejnera, neka su "zaboravljena" u haustorima zgrada, na peronima železničkih i autobuskih stanica i u portama crkava, a neka su postala nezaštićeni svedoci nuklearnih katastrofa u osnovnom "nukleusu" društva i poslednje karike u lancu višedecenijske porodične patologije.
Deca koja nemaju srednje slovo između svog imena i prezimena i nalaze se na spisku stanara Zvečanske ili neke druge ulice u kojoj je izgrađen "sivi dom", odrastaju bez kućnih ljubimaca, bez poljupca pred spavanje i bez porodičnih fotografija, igrajući se polovnim igračkama mališana koji imaju pravo na mamu i tatu.
U ovom trenutku više od 400 parova u Srbiji željno iščekuje dan kada će im stručnjaci Centra za socijalni rad javiti da su postali roditelji, a na jedno dete bez roditeljskog staranja u proseku konkurišu četiri usvojiteljska para. Statistika Ministarstva za rad i socijalnu politiku govori da je u toku prošle godine oko 200 mališana dobilo nove životne adrese, a u protekle dve godine dvadeset stranih državljana usvojilo je mališane iz Srbije – najviše dece dobilo je francuske, američke, švedske, grčke i kiparske pasoše.
Ohrabrujuće zvuči podatak da u ovom trenutku 3.844 mališana otvara božićne paketiće u hraniteljskim porodicama i da stalno raste broj osoba koje žele da ovim mališanima pruže utočište u svom srcu i svom stanu. Broj dece koja odrasta u hraniteljskim porodicama u Miloševcu, Čortanovcima, Inđiji, Staroj Pazovi, Subotici i Barajevu često prevazilazi broj mališana koji svoje detinjstvo provode u centralnim beogradskim opštinama. Hranitelji koji su odgojili generacije dece, koja nose prezimena nekih drugih roditelja znaju da je ljubav jedina magična gumica koja briše skoro sve ožiljke na duši. Statistike koje svedoče o broju plemenitih govore da kroz jednu hraniteljsku porodicu u proseku prođe nekoliko generacija dece koja u toplini njihovih domova nauče jednu od najvažnijih životnih istina – da roditeljska ljubav nije sinonim zajedničkom prezimenu. Stručnjaci centra za socijalni rad podsećaju da je u ovom trenutku neophodno smestiti 90 mališana u hraniteljske porodice i izražavaju nadu da će u ovoj godini više osoba pronaći mesta za još jedan tanjirić za svojom porodičnom trpezom.
[objavljeno: ]
