Izvor: Blic, 28.Nov.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča o srećnom ratnom detinjstvu
Na nekoliko lokacija u Valjevu priveden je kraju veći deo posla snimanja novog filma, pod radnim naslovom „Kako su me ukrali Nemci", Miloša Radivojevića, produkcija Testament film, u kome igraju, engleski glumac Daglas Henšol, Svetozar Cvetković, Gordan Kičić, Nebojša Milovanović, Jelena Đokić, Nada Šargin, Voja Brajović, Tihomir Stanić, Branimir Popović, Dara Džokić... a u nekim scenama i brojni statisti.
Na keju Kolubare prava i baš gužva, među rekvizitima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz drugog, prošlog vremena, glumci i statisti na radnoj pauzi. Pomoćnik režisera Slobodan Golubović Leman izdaje uputstva statistima, među kojima je i Jovana Tirnanić, ćerka jednog od najvećih srpskih novinara Bogdana Tirnanića i glumice Dare Džokić. Leman stiže da reporteru objasni neke stvari, režija nigde ne funkcioniše kao ovde, manjak para i višak ideja, u to se uklopio i u svemu snašao i Englez Daglas Henšol, koji igra Nemca Krausa. Uto krenu snimanje, ču se naredba: Akcija; Nemac bi propisno savladan, promaršira grupa Oslobodilaca, na motociklu se komandantski izveze jedan od partizana. Režiser Miloš Radivojević dade još neka uputstva, u prolazu reče reporteru, koji je fotoaparatom nišanio oslobodioce u marširanju, da to nije scena karakteristična za film.
Na pravoj pauzi sedamo sa režiserom Mišom Radivojevićem, koji, uz opasku da je obećao sebi da neće govoriti za medije dok film ne izađe iz montaže, kaže da je usred snimanja slike, te da sve treba primiti sa rezervom, jer može govoriti samo o zamišljenom filmu koji radi po scenariju koji veoma voli, i na kome se dugo radilo. Trenutno je na ničijoj zemlji, između dobrog scenarija i budućeg filma, i još ne zna kako će preći taj brisani prostor. Naglašava i da je ovaj film za njega produkcioni eksces, pošto se, za današnje uslove, radi o pristojnim parama, dok su njegovi filmovi, u kojima je branio poziciju malog „prljavog" autora, bili besprizorno jevtini, dodajući da nema razloga da radi bilo kakav film, i da će to biti film sa ozbiljnom provokacijom.
Govoreći o scenariju kaže da je to lična priča (rođen je u Čačku 1939), koju su scenaristički uobličili Svetozar Vlajković i Vladislava Vojinović. Na tome se, takoreći, radilo dvadesetak godina, priča se dopala Svetozaru Cvetkoviću, koji je jedan od vlasnika Testament filma, nije se moglo više čekati i, uprkos recesiji, krenuli su u projekat da vide da li je tako moguće da dobiju nešto čega nema, a ne izgube ono što imaju u predlošku. Ima sjajne glumce, sjajnu ekipu, i uprkos nedostatku rekvizita i glamuroznih scena, ima veliku odgovornost, ali i slobodu izraza, jer se nijedan novac ne dobija za džaba.
Scenario je baziran na rediteljevom odrastanju. U njihovu kuću, koja je bila levičarska, useljava se nemački podoficir, dolazi do njihovog posebnog odnosa, jednostavno su se našli, Nemac je zavoleo njega, on Nemca, i on, u septembru '44, prilikom povlačenja, pokušava da ga odvede sa sobom. Ima jasno vizuelno sećanje, on je bio srećno ratno dete, u filmu pokušava da očisti sećanja od svih primesa koja su kasnije falsifikovala njegov pogled na rat i ono što je stvarno bilo. Ta dečja percepcija rata je taj rudnik dijamanata, koji treba da očisti od nagomilanog đubreta, raznih ideologija, pritisaka, pogrešnih uverenja, da bi mogao da napravi nešto što bi bilo interesantno za različite i osećajne ljude, ukratko, želi da dosegne nešto što je neotkriveno i slikama neopisano.
Za ovaj zadatak se pripremao, i ovo je njegova svojevrsna meč lopta, zbog onih koji su uložili u film je u poziciji velike odgovornosti, ali on je i čovek od koga se ne očekuje mnogo, to mu odgovara, nema strah od prijema filma, samo da izrazi svoj karakter, kako bilo, propast neće biti velika, na male propasti navik’o.
Sledećeg dana ponovo odemo na snimanje, u Tešnjaru, staroj valjevskoj gradskoj čaršiji, režiser Radivojević u sunčanom razgovoru sa glumcem i producentom Cvetkovićem. Režiser nas obaveštava da je snimanje scene na spratu zgrade, ispred, Voja Brajović čeka da uđe u radnju.
