Izvor: Southeast European Times, 13.Dec.2010, 23:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Priča o dva popisa

Iako se održavaju tek za nekoliko meseci, popisi u Albaniji i Makedoniji već su predmet žestoke debate jer se unapred sumnja u njihovu regularnost.

13/12/2010

Klaudija Lutovska za Southeast European Times iz Tirane i Skoplja -- 13.12.2010.

Sprovođenje regularnog popisa stanovništva može da bude komplikovan i skup poduhvat. Ulog može da bude veliki: određena količina novca deli se između raznih zajednica na osnovu njihove brojnosti utvrđene popisom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << />
„Značaj statistike za kreiranje politike i sprovođenje ciljeva je očigledan“, rekao je Helmut Lohan, koji je upravo završio četvorogodišnji mandat na čelu delegacije EU u Tirani, za vreme jedne radionice o popisu održane u junu.

Pošto je ishod popisa već toliko važan, manjine u Makedoniji i Albaniji bore se za svaku moguću prednost u mesecima pred popise koji će se u tim zemljama održati 2011. godine.

U Makedoniji je problem tajming. Albanske političke stranke tvrde da će zbog termina od 1. do 15. aprila rezultati biti veštački smanjeni, zato što u tom periodu mnogi Albanci rade u inostranstvu. Oni traže da popis bude održan u julu, kada će po svemu sudeći gastarbajteri biti kod kuće za odmor i moći da učestvuju.

U Albaniji, manjine očekuju da će popis doneti tačan presek stanovništva po nacionalnosti, verskom sastavu i jeziku. Traže da se u upitniku za popis jasno postavi pitanje za svaku od te tri stavke.

Evropska unija kaže da je oblik upitnika unutrašnja stvar svake zemlje.

„Preporuke su veoma jasne kada se radi o obaveznim i fakultativnim pitanjima, posebno u pogledu nacionalne, jezičke i verske pripadnosti“, kaže direktor Eurostata Piter Everers.

Zabrinuti zbog mogućnosti da budu „potcenjeni“ popisom, predstavnici vlaške, makedonske, srpske, crnogorske i romske manjine u Albaniji potpisali su zajedničku deklaraciju i poslali je vladi.

Oni kažu da se na postojećoj verziji popisa samo navode „Albanci“ i „ostali“ kao mogući odgovori na pitanje o nacionalnoj pripadnosti.

Romska manjina veoma je zabrinuta da bi broj Roma mogao da bude potcenjen na predstojećem popisu. [Rojters]

„Grčka, makedonska, srpska, crnogorska, romska i vlaška manjina, koje priznaje albanska država i sve međunarodne organizacije, uklonjene su iz upitnika“, piše u deklaraciji.

Grupa takođe optužuje Albaniju za kršenje zakona protiv diskriminacije i Okvirne konvencije Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina.

Grčka manjina još nije reagovala na deklaraciju. Međutim, organizacija Omona se tim pitanjem bavi još od početka 90-ih, kako bi se odredio tačan popis Grka u Albaniji, koji po njima iznosi oko 300.000.

Potpredsednik albanske vlade Genc Polo kaže da je izmena postojećeg formulara za cenzus 2011. korak napred. Građani nemaju obavezu da se izjašnjavaju o nacionalnoj pripadnosti, već za to postoji fakultativna kolona, kaže on.

U novom popisu takođe nema pitanja u vezi sa verom. Ispitanici imaju tri mogućnosti -- „da“, „ne“ i „ne želim da odgovorim“, na jedno jedino pitanje o verskoj pripadnosti.

Neke manjine se žale da se mediji ne bave dovoljno promenama formulara.

„Albanski mediji ne prenose informacije o reakcijama manjina iako im redovno šaljemo saopštenja. Mediji ne odgovaraju na naše pozive i javnost nije dovoljno obaveštena o tom pitanju“, kaže za SETimes Nikola Gurgaj, predsednik nevladine organizacije Elinden iz Tirane.

Zbog tih zamerki, direktorka albanskog zavoda za statistiku Ines Nurja kaže da će biti vraćen prvobitni formular, u kome su navedene sve manjine.

Neki su, međutim, skeptični.

„Ako albanska vlada ne ispuni obećanja u vezi sa formularom za popis 2011, mi, manjine u Albaniji, bojkotovaćemo popis“, kaže predsednik makedonskog udruženja Prespa Edmond Temelko.

Na drugoj strani, u Makedoniji, albanske političke stranke strahuju da rezultati popisa 2011. neće biti veran odraz popisa iz 2002, kada su Albanci činili 25,17 odsto stanovništva. Prema Ohridskom sporazumu, potreban je taj procenat da bi makedonska vlada ispunila obaveze prema građanima albanske nacionalnosti.

„Zvaničnici vlade ne žele da komentarišu spekulacije po kojima će popis smanjiti broj Albanaca na manje od 25 odsto kako bi se ukinula njihova prama prema Ohridskom sporazumu“, rekao je potpredsednik makedonske vlade Adam Abdulakim, inače Albanac.

Edmond Temelko kaže da bi manjine mogle da bojkotuju popis u Albaniji. [Klaudija Lutovska/SETimes]

Predstavnici vladajuće koalicije -- premijer Nikola Gruevski ispred VMRO-DPMNE i Ali Ahmeti iz Demokratske unije za integraciju (DUI) -- pristali su na kompromisno rešenje, po kome će tim Eurostata nadgledati popis. Međutim, albanska opozicija u Makedoniji, kao i Ahmetijeva DUI, kaže da to nije dovoljno. Oni traže učešće OEBS i SAD.

To pitanje se nadovezuje na konstantne rasprave još od popisa 2002. o tome da li Albanci u Makedoniji zaista čine četvrtinu stanovništva. Predsednik popisne komisije u to vreme Zoran Krstevski, podneo je ostavku zbog rezultata, dok je direktorka Zavoda za statistiku (SIS) Blagica Novkovska smenjena.

Prema rečima Krstevskog, popis je održan posle oružanih sukoba 2001. godine i bilo je brojnih nepravilnosti u kriznim područjima, na primer u Gostivaru, gde živi veliki broj Albanaca.

„Podneo sam ostavku zato što je tadašnja vlada zamrzla aktivnosti popisne komisije tri meseca pre popisa i nismo mogli da zasedamo. Za vreme popisa 2002, direktorka Zavoda za statistiku (SIS) Blagica Novkovska je smenjena, a SIS je objavio rezultate mimo nas, što je neprihvatljivo“, kaže on.

Krstevski kaže da je komisija trebalo da utvrdi konačni rezultat, ali je sprečena da radi. „Kada su otkrivene nepravilnosti, trebalo je da se ponovo broji, ali komisija to nije mogla da uradi“, kaže on.

„Toliki broj Albanaca nije moguć ni prema naučnim, ni prema praktičnim kriterijumima i kalkulacijama. Njih je 2002. godine bilo ispod 19 odsto, a 2011. ne bi trebalo da ih bude više od 21 odsto“, kaže profesor Nikola Paunov sa Geografskog instituta za SETimes.

Albanci se, naravno, ne slažu.

„SIS, njegov direktor i sadašnja vlada snosiće istorijsku odgovornost ako se obostrano poverenje pozitivno ne ispolji narednih meseci“, kaže Hafiz Aliti iz DUI.

Amandmani na zakon doneti su 6. decembra. Portparol vlade Mohamed Hodža, takođe Albanac, kaže da zakon obezbeđuje transparentnost i održavanje popisa pod regularnim uslovima.

Zakon propisuje da građani koji stalno borave u Makedoniji i makedonski državljani koji su bili u inostranstvu u periodu do 12 meseci moraju biti popisani. Popis će biti sproveden na makedonskom ili jezicima nacionalnih manjina gde one čine 20 odsto populacije.

Popisna komisija biće multietnička. U njoj će biti 14 Makedonaca i 11 pripadnika nacionalnih manjina, među kojima šest ili sedam Albanaca.

Popis bi Albaniju trebalo da košta petnaest, a Makedoniju četrnaest miliona evra.

Nastavak na Southeast European Times...