Izvor: RTS, 19.Sep.2013, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča o Rigovom mlinu
Na izlazu iz Rume prema Sremskoj Mitrovici nalazi se zgrada Rigovog mlina. Iako, zbog svoje dotrajalosti, uglavnom nije privlačna prolaznicima, malo ko zna da ovaj objekat izgrađen početkom dvadesetog veka svedoči o industrijalizaciji Rume.
Priča o Rigovom mlinu, imanju koje danas ne izgleda reprezentativno, počela je krajem 19. i početkom 20. veka u Rumi, kada je i počela industrijalizacija ovog kraja.
To je drugi parni mlin u okruženju, a danas tu živi oko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 22 porodice, koje da bi sredile objekat, moraju poštovati uslove Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Braća Johan i Antun Rig su 1912. godine, na mestu nekadašnje vodenice na kanalu Kudoš, izgradili mlin, koji je brzo postao najveći industrijski pogon u okruženju. To postaje u ono vreme moderan mlin na paru, mesto gde se čak formirao i prvi radnički pokret.
Đorđe Bošković, istoričar kaže da je u periodu između Dva svetska rata tu radilo 19 lica i dva činovnika, a da se odatle roba izvozila i u Nemačku. Ti istorijski podaci malo su poznati stanarima koji žive u dve stare zgrade i nekoliko okolnih kuća.
Da objekat ipak predstavlja neko istorijsko nasleđe postalo im je jasno kada su čuli da ne smeju da diraju spoljašnjost zgrada. To potvrđuje i Ratka Šakotić, koja ovde živi 40 godina u uređenom stanu, čija unutrašnjost odstupa od lošeg spoljašnjeg izgleda zgrade. Ovaj objekat uživa prethodnu zaštitu, što znači da je evidentiran u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Svojom arhitekturom svedoči o takozvanoj industrijskoj tehničkoj kulturi sa početka dvadesetog veka. Ako bi se stanari i dogovorili da ulože u fasadu, to bi moralo da se izvede samo pod uslovima Zavoda.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika Kulture Sremska Mitrovica Ljubiša Šulaja kaže da je objekat interesantan sa stanovišta očuvanja industrijske arhitekture pa se stoga i takvi uslovi moraju poštovati, ukoliko bi neko želeo da renovira te zgrade.
Danas u dve glavne zgrade i nekoliko pomoćnih objekata živi oko 22 porodice. Mnogo je onih koje su u teškom socijalnom stanju, ali i onih koje to nisu.
Iako nije obnavljana skoro ceo vek, svedoči o kvalitetnoj gradnji, jer i danas se u hodnicima mogu videti originalni parketi i stepenište.
stv.vesti@rts.rs
+381 22 432 100
