Izvor: Danas, 08.Apr.2015, 08:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priča o Džimu Tompsonu
Bankok, sedmomilionska prestonica Tajlanda, grad zlatnih pagoda, staklenih oblakodera, i pločnika na kojima danonoćno vri život i u kojem je vožnja rikšom (tuk-tuk) posebno zadovoljstvo.
Cenjkanje za Tajlanđane predstavlja draž. Pantomimom završismo i to, pa se smeštamo u tuk-tuk i vozač istog časa kreće. To nije vozač već 'fantom' koji iz starta pretiče kamione, preskače bankine, juri trotoarom između stolova, naglo skreće u neki soi (sokak) pun baruština, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << izlazi na uzani put pored kanala u čijoj mutno-žutoj vodi meštani peru veš, posuđe - i zube. Konačno, zaustavlja se isred velike kapije i odlazi. Potrebno nam je vreme da dođemo sebi, pa da se očistimo od prašine - i tek onda, kad otvorimo kapiju, uronimo u parče džungle otrgnute od asfalta...
Pošljunčena staza krivuda ispod stabala sa lijanama i egzotičnim biljkama. U dnu se pojavi kuća od crvenkastosmeđe tikovine, okružena je raskošnim vrtom. Izuvamo se, pa kroz Zlatna vrata ulazimo u sobu za prijem. Ormani su puni retkog porcelana, na podu je velika statua Bude, iznad nje fotografija zapadnjaka. Soba je sa jedne strane otvorena i spojena sa vrtom i stazom što vodi do Maha-klonga. Na drugoj obali su radničke kuće i tkačnica. Mis Su, tajlandski vodič, seda na stepenik i podiže ruku ka fotografiji: "Ovo je naš dobrotvor!", reče i započe neobičnu priču:
"Za vreme Drugog svetskog rata bogati Amerikanac po imenu Džim Tompson po zadatku američke obaveštajne službe poslat je u Tajland. U ratnom vihoru prvi put se susreo sa ovom azijskom zemljom. U početku je izvršavao sve zadatke ali - posle izvesnog vremena desilo se nešto što nije mogao predvideti. Dah egzotike ga je svakim danom sve više opčinio, a sitni, miloliki Tajlanđani oduševili jednostavnom ljupkošću. Gospodin Tompson je svim srecem zavoleo svaki pedalj tog "rajskog vrta" i čvrsto odlučio da u njemu provede ostatak života. Napustio je službu u Vašingtonu, porodicu, prijatelje, raskošnu kuću, i nastanio se na obalu reke Čao Praja. Tajlanđani u početku nisu imali poverenje u tog imućnog Amerikanca koji je bio u stanju da satima sedi na obali ili čita neku od knjiga koje je doneo. Nisu slutili da sve vreme proučava njihovu zemlju u želji da ih što bolje upozna i približi. Često je obilazio Tajland i kao arhitekta prikupljao ideje za kuću koju je želeo da sagradi. Kad ga je tajlandski narod konačno prihvatio - sa radošću su mu donosili retke primerke porcelana sa severa, figure iz Burme, žad iz Kine.
