Izvor: RTS, 21.Maj.2015, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pribojci u CERN-u
Pribojci su i ove godine, umesto proslave za Dan opštine, sredstva korisnije potrošili: za svoje najbolje srednjoškolce i studente, organizovali su studijsko putovanje u CERN - Evropski centar za nuklearna istraživanja.
Domaćini u ovoj, najvećoj svetskoj laboratoriji, u kojoj radi oko 11.000 istraživača, bili su im naši naučnici, a boravak u Ženevi, za mlade fizičare iz Priboja, bio je dragoceno >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iskustvo.
Srbija je inače, prva među bivšim jugoslovenskim republikama ponovo ušla u CERN, čiji je jedan od osnivača, 1954. godine bila Federativna Narodna Republika Jugoslavija.
Ka mestu gde se, za subatomskom česticom, odigrava najuzbudljivija potera, u režiji najboljih fizičara sveta, mladi Pribojci su putovali više od dvadeset sati. Ali, isplatilo se, CERN je ispunio njihova očekivanja.
Za Radoša Reljakovića, studenta treće godine ETF-a u Beogradu, fascinantni su svi razgovori sa ljudima koji rade u CERN-u kao i diskusije sa njima o teorijama koje pokušavaju da potvrde.
Uz četiri detektorska centra, tajne elementarnih čestica ispituju se u 27 kilometara dugom akceleratoru, najvećem na planeti, moćnih magneta, smeštenom na oko 100 metara pod zemljom. Tu je i detektovan Higsov bozon, čestica bez koje materija kakvu poznajemo ne bi postojala.
Danilo Kašerić, treći razred Mašinsko-elektrotehničke škole u Priboju je zapamtio da u velikom hadronskom sudaraču postoji čak 1.232 dvopolna magneta, a njihova masa je jednaka masi, recimo, Ajfelovog tornja.
Srbija je pridružena članica CERN-a, što joj obezbeđuje učešće većeg broja istraživača i usporava "odliv mozgova", jer je CERN tako i zamišljen - da istraživači u njemu rade izvesno vreme, a potom vrate u matične institucije.
Dr Miloš Đorđević, naučnik u CERN-u, kaže da mladi doktoranti koji studiraju u Srbiji, mogu da provedu ovde godinu dana, ili neki sličan period, zatim pozicije poput njegove, koja je post-doktorska pozicija i postoje pozicije za usavršavanje nastavnika i za posete učenika.
Dr Vladimir Reković, naučnik u CERN-u kaže da je prilika da se razmenjuju iskustva i da se uči od drugih ljudi - u stvari, najveće bogatsvo svega što se događa u CERN-u. Pored toga su, naravno, i materijalni resursi, tipa- eksperiment.
A posle svih predavanja, demonstracija i eksperimenata u kojima su učestvovali, ovi srednjoškolci i studenti dele želju da se bave istraživačkim radom.
Saša Stašević, student treće godine Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu kaže da u CERN-u, tokom godine, iz celog sveta primaju stotinak studenata, i da bi, naravno, želeo da bude među njima, jer bi kao i ova studijska poseta za njega to bila jedinstvena prilika.
Saša Vasilić, predsednik SO Priboj smatra da su najbolji pribojski učenici mogli da vide da je sve u životu moguće, da uz vredan rad i trud mogu i oni predstavljati srpsku nauku u jednom ovakvom svetskom centru.
Učešće Srbje u CERN-u, označava pripadnost naučnoj porodici sveta i mladima daje šansu da budu deo najvećeg tima fizičara na planeti. Pribojci već, o tome maštaju.
rts.uzice@rts.rs
+381 31 513 552
