Izvor: Politika, 09.Jun.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preživeo sam razne režime i vladare
Prosečna glumačka plata u „Kerempuhu” je 1.390 evra, a spremačice 700 evra, kaže Duško Ljuština, dugogodišnji upravnik ovog zagrebačkog pozorišta
Pozorište „Kerempuh” kreće u dugoročniju saradnju sa Beogradskim dramskim pozorištem i tome se radujemo, kao i gostovanju Jugoslovenskog dramskog pozorišta sa Nušićevim „Sumnjivim licem” u režiji Jagoša Markovića na festivalu „Dani satire” u Zagrebu. Pre izvesnog vremena potpisali smo sporazum o trajnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saradnji sa BDP-om koji podrazumeva da najmanje jednom godišnje razmenimo svoje predstave – kaže Duško Ljuština upravnik Satiričkog pozorišta „Kerempuh” iz Zagreba.
Tako je nedavno ova zagrebačka teatarska kuća ugostila BDP koje je tamošnjoj publici predstavilo komad „Ne igraj na Engleze” Vladimira Đurđevića u režiji Staše Koprivice. Kolege iz satiričkog „Kerempuha” uzvratiće posetu pozorištu na Crvenom krstu u narednom periodu sa svojom verzijom predstave „Ne igraj na Engleze” u režiji Vinka Brešana, ali i sa Nušićevom „Gospođom ministarkom” u režiji Olivera Frljića.
Satiričko pozorište „Kerempuh” osnovano je davne 1964. godine, a energični Duško Ljuština je na njegovom čelu od 1982. godine i važi za jednog od pozorišnih upravnika sa najdužim stražom na ovim prostorima.
– Formula je jednostavna. Treba raditi, raditi i samo raditi. Tokom proteklih godina nikada nisam bio na bolovanju. U pozorište dolazim u jutarnjim satima i odlazim posle predstave. Preživeo sam razne režime, vladare i evo me i dalje tu gde sam – kaže Ljuština i pojašnjava pozorišni model po kojem funkcioniše pozorište „Kerempuh” koje ima 61 stalno zaposlenog člana. Među njima je 21 umetnik, od toga 19 glumaca i po jedan muzičar i dramaturg. „Kerempuh” tokom sezone angažuje i oko 50 honorarnih saradnika.
– Funkcionišemo po modelu Satiričkog pozorišta „Kerempuh”. Šta to znači? Plate zaposlenih u „Kerempuhu” u velikoj meri, 98 odsto pokriva Skupština grada Zagreba koja je naš osnivač i vlasnik. Druga važna stavka su materijalni troškovi zgrade: struja, voda, plin, komunalije. I tu priču grad Zagreb pokriva 80 odsto, odnosno izdvaja oko 150.000 evra. Treća kategorije je novac za programska sredstva. Ona zajedno sa organizacijom festivala „Dani satire” iznose oko 200.000 evra. Ono što nedostaje do konačne finansijske konstrukcije naše kuće pokrivamo iz vlastitog prihoda – objašnjava Ljuština.
Satiričko pozorište „Kerempuh”, kako saznajemo, godišnje u svoju kasu priloži oko 700.000 evra iz vlastitih prihoda. Cena ulaznice je u proseku sedam evra.
– Briga grada Zagreba za kulturu je na zavidnom nivou, budući da samo za plate zaposlenih u „Kerempuhu” izdvoji oko 1.170.000 evra godišnje, prosečna glumačka plata je 1.390 evra, a spremačice 700 evra... Možda ću biti malo i subjektivan, budući da sam između 2005. i 2009. bio gradski ministar za kulturu, ali moram da naglasim da smo u jednom trenutku 9,5 odsto gradskog proračuna izdvajali za kulturu. Ne znam da li je bilo koji evropski grad imao takav odnos prema kulturi. Uzmimo najbolju godinu toga perioda 2009. kada je Zagreb izdvajao 9,74 odsto od ukupnog budžeta, ili prevedeno 90 miliona evra za gradsku kulturu – kaže Ljuština i dodaje:
– Valja napomenuti i činjenicu da „Kerempuh” nema nijednog glumca koje nema makar jednu predstavu mesečno. Dramska literatura je sa punih 70 odsto likova u korist muških uloga, što znači da se i te kako mučimo kako da uposlimo ženski deo ansambla. U kući imamo 10 stalno zaposlenih glumica i devet muškaraca zato se trudimo da nabavljamo i radimo tekstove sa ženskom podelom. Naš repertoar uglavnom čini satiričko komediografska literatura sa dosta velikim, širokim rasponom, od dela domaćih komediografa poput Fadila Hadžića, Ante Tomić do klasika kao što su Marin Držić, Gogolj, pa do Brehta, Bulgakova, Krleže...
Satirički „Kerempuh” na svojim scenama u toku sezone izvede tri do četiri premijere. Upravnik Duško Ljuština tvrdi da nije pobornik repertoarske politike koja neguje hiperprodukciju premijera.
– Pobornik sam ideja da moramo da radimo projekte koje treba da vidi do 50.000 ljudi jer pozorišta koja finansira država koja daje ozbiljan novac mora da rade predstave za ozbiljniji krug publike. A da bi pozorište te standarde zadržalo sasvim su dovoljne četiri premijere godišnje za tu vrstu ciklusa. Kada je bilo više novca radili smo četiri, a od kada su se ta sredstva smanjila radimo tri premijere u sezoni, otkriva naš sagovornik.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 10.06.2013.
