Izvor: Blic, 14.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preživeli dve porodične tragedije
NEGOTIN - Dragan Borongić (35) iz Jabukovca sigurno nije miljenik sudbine. U poslednjih osam godina izgubio je svoje najmilije, u saobraćajnoj nesreći 1999. godine dve kćeri, Aleksandru i Viktoriju, a nedavno u rodnom Jabukovcu, njegovi roditelji Draginja i Branislav našli su se na meti sumanutog ubice.
Ali Dragan i njegova supruga Slađana, koja je ostala invalid kada su im stradale kćeri i koja je nadljudskim naporima u međuvremenu rodila sina Davida, neizmerno tužni zbog svega >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << što ih je snašlo, ipak imaju snage da svim unesrećenim porodicama u Jabukovcu, ali i ljudima u nevolji poruče:
- Izlaza nema samo za one koji nisu među nama. Sve ostale teškoće se mogu i moraju prebroditi. Budite hrabri - poručuju Dragan i Slađana Borongić i podsećaju da su na ovaj razgovor pristali samo da bi na svom primeru pokazali kako se treba boriti.
- Pre osam godina bili smo jedna obična srećna gastarbajterska porodica. Ja i supruga Slađana sa naše dve kćeri, Aleksandrom i Viktorijom i mojim roditeljima Draginjom i Branislavom živeli smo u Velsu u Austriji. Ja sam radio u špediciji „Engelmajer", dobro sam zarađivao, Slađana je brinula o deci. A onda septembra 1999. godine počinje naša porodična tragedija. U saobraćajnoj nesreći u Mađarskoj, na putu prema Austriji, stradale su naše ljubimice, petogodišnja Ana i petnaestomesečna Viki, a moja Slađana je ostala potpuni invalid - započinje ispovest Dragan Borongić.
Dok ga je razdirala bol za izgubljenim kćerima, svu svoju životnu energiju usmerio je ka voljenoj ženi. Zbog povrede na glavi, Slađana je, nakon desetodnevne kome, pet meseci bila potpuno nepokretna. Za Božić 2000. godine pomerila je prst na desnoj ruci. Slađani, ali i Draganu i njegovim roditeljima to je bio podstrek da sa još većim žarom i upornošću nastave borbu za svaki novi pomak.
- Govorili su da će joj leva strana zauvek ostati blokirana, da neće videti na levo oko, niti moći da čije na levo uvo, a da će desna strana funkcionisati samo polovično. Ali Slađana je, uz našu pomoć, polako ali sigurno napredovala - seća se Dragan.
Pokret po pokret, korak po korak, reč po reč, Slađana je posle par godina bila u stanju da govori, sedi i da uz Draganovu pomoć hoda.
- Posle nesreće, ja sam mu rekla: „Dragane, ostavi me. Mlad si, zdrav i prav. Oženi se, stvori novu porodicu i živi svoj život. Ja sam invalid, šta ću ti." Ali, on nije hteo ni da čuje - seća se Slađana, uvek iznova ganuta žrtvom i ljubavlju svog supruga.
Posle četiri godine, na nagovor Draganovih roditelja, uz dozvolu lekara Slađana je carskim rezom rodila sina Davida.
- Kao da nas je sunce ponovo ogrejalo. David nam je bio nagrada za sve muke koje smo preživeli. Ali ja nisam mogla da brinem o njemu. Dragan je dobio bolovanje, on ga je i očuvao, a tu su neprestano bili i njegovi roditelji - priča Slađana dok grli svog nemirka Davida koji brine da li će se svi dobro videti na fotografiji.
I kad se situacija koliko toliko normalizovala, kada je David već dovoljno odrastao da krene u vrtić, a Dragan da se prihvati posla, kao grom iz vedra neba, snašla ih je nova tragedija. Draginja i Branislav su, dok su stajali ispred kuće u Jabukovcu, bili žrtve pomahnitalog ubice Nikole Radosavljevića.
- Još smo u šoku. Ne možemo da verujemo. Pitamo se zašto je i ovo moralo da zadesi našu porodicu. Odgovora nema - kaže Slađana Borongić.
Ovo dvoje mladih ljudi još ne zna kako će u novim uslovima organizovati svoj život. Ostali su bez velikog oslonca, majke Draginje i oca Branislava, ali ih volja za životom i nada u bolje sutra ne napušta.
- Najvažnije je da je David dobro, a mi ćemo se snaći. Moramo - poručuju Dragan i Slađana.
