Izvor: RTS, 14.Maj.2010, 15:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prezentacija Centralnog registra
Predstavljen Centralni registar zbirki podataka o ličnosti u elektronskom obliku. Formiranjem registra Srbija će promeniti odnos prema privatnosti koja je dugo bila "potcenjivana", rekao poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
Centralni registar zbirki podataka o ličnosti od danas je dostupan u elektronskom obliku, a svi subjekti koji vrše obradu podataka, dužni su da od 15. maja upišu u registar, evidencije o zbirkama podataka o ličnosti koje vode. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je na skupu da je Centralni registar javan i dostupan je na adresi: http://registar.poverenik.rs.
Kako je naveo poverenik, formiranje i punjenje Centralnog registra je kompleksan zadatak koji će dugo trajati ali da Srbija, kao i sve zemlje u tranziciji, ima zadatak da korenito izmeni odnos prema privatnosti koja je dugo bila "potcenjivana".
Šabić je naveo da u ovom trenutku ima nekoliko stotina hiljada subjekata koji se bave obradom podataka - od malih, sitnih preduzeća, velikih privrednih sistema do državnih organa.
Rodoljub Šabić je istakao da je mali broj subjekata uneo svoje zbirke podataka u predviđenom roku, čime je počinjeno 100.000 prekršaja, ali da u prvoj fazi primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti neće biti insistiranja na prekršajnoj odgovornosti, osim u slučajevima namernog i grubog kršenja zakona.
Kazne za nepoštovanje Zakona kreću se od 20.000 do 500.000 dinara za pravna lica, a za fizička od 5.000 do 50.000 dinara.
Subjekti koji vrše obradu podataka ličnosti dužni su da najmanje 15 dana ranije prijave nameru obrade podataka o ličnosti, osim ako zakonom to nije drugačije propisano.
Podaci moraju biti zaštićeni od zloupotreba, uništenja, gubitka, neovlašćenih promena ili pristupa.
Podaci koji se odnose na nacionalnu pripadnost, rasu, pol, jezik, veroispovest, pripadnost političkoj stranci, sindikalno članstvo, zdravstveno stanje, primanje socijalne pomoći, žrtvu nasilja, osudu za krivično delo i seksualni život mogu se obrađivati na osnovu slobodnog pristanka lica, osim kada zakonom nije dozvoljena obrada ni uz pristanak.
