Izvor: BKTV News, 01.Feb.2013, 13:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevrnimo džepove političara
Već dva dana uzastopce, čini mi se čak na istoj Televiziji, vrti se prilog da u Svilajincu stoji pogon nekadašnjeg moćnog „Beka“. Ni ni posle 23 pokušaja - niko neće da ga kupi. Mašine pokrivene i ispravne. Hala u dobrom stanju. Nekada su u tom pogonu beogradskog giganta u tekstilnoj industriji bilo 200 zaposlenih, dobro obučene švalje. I – sada niko neće da kupi nešto što je čak i bez istinskog druga, jer je u stečaju.
Zašto?
Pošto nema racionalnog objašnjenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << opština je došla na ideju da uzme kredit i pokrene proizvodnju, a u medjuvremenu nadje kupca ili strateškog partnera. Reklo bi se – odlično. I odista je tako.
Dosta nam je više „Jugoremedija“, koju je kupio neki špekulant i, zajedno sa leskovačkim „Zdravljem“, isisavao dok nije doveo do stečaja. Dosta nam je i „Sartida“, koji je prodat zajedno sa fudbalskim igralištem od strane Vlade za 23 miliona dolara. A američku JU ES STIL, dok nam nije ostavio za dolar, fabriku kojoj više niko nije hteo ni indirektno da pokriva gubitke, tražio samo za fudbalski klub sa igralištem 39 miliona evra?! Dosta nam je mahera koji otvore Nacionalnu štedionicu državnim parama a onda je pretvore u privatnu i – grčkoj banci daju 4,7 milijardi evra za ispaltu stare devizne štednje. Ili uništavanja četiri nacionalne banke, koje i dans i keša i imovine imaju više nego Razvojna banka Vojvodine ili Agrobanka, oko koji se vrte najveće afere! Ili Mobtela, u koji je država uložila 6,2 miliona dolara keša, a prodala ga je 1,513 milijardi evra i delila dobit sa Martinom Šlafom, protiv koga se i u beču vodi istraga?! I pri tom i dalje drže Bogoljuba Karića van zemlje i sa nemuštom optužnicom, koji je u svemu tome bio samo akcionar, ali kreator Mobtela usred najžešćih sankcija, sa navodnom poternicom, a čovek obrće medjunarodnom konzorcijumu poslove vredne oko 20 miijradi dolara!
Mrzim onu floskulu – „Alajbegova slama“. Ali, u ovom trenutku ona najplastičnije dokazuje sve naše apsurde privatizacije.
Srbija je bila i još je upravo kao „Alajbegova slama“ kada je reč o privatizaciji. I u tome je sva tajna natčovečanske borbe u koju će se naći svako ko pokuša da od takve privatizacije načini nešto što bi Srbiju izvuklo iz „živog peska“ i vratilo na pijedestal lidera ovog dela jugositočne Evrope.
Bez ambicije da analiziram i objašnjavam sve apsurde naše privatizacije, ovog puta ću se zadržati samo na jednoj konstataciji:
Stalno bežimo da „prevnemo džepove“ svih političara koji su bili u vlasti u poslednjih dvadeset godina. Jer, oni su društvenu svojinu uspeli da pretvore u „Alajbegovu slamu“. Pogotovo tokom istorijski više nedostižne inflacije. A zatim su društvenu svojinu prigrabili i pretvorili u državnu. Ii tako je ili pokrali, ili se obogatili. Odnosno, omogućili nekim drugim da je ili pokradu ili prisvoje za besmisleno malo para.
Mirko Stamenković
SUTRA: Apsurdi naše privatizacije
Tweet
