Izvor: B92, 02.Nov.2008, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Prevrat u kreditnoj istoriji"
Vašington -- Amerikanci se teško privikavaju na to da ne troše više nego što zarade, a do kredita i pozajmica će se sve teže dolaziti, piše Politika.
Za Amerikance je takva situacija ravna prevratu u jednom od najvažnijih delova njihovog bića i povesti - kreditnoj istoriji, piše list. Kredit je, naime, temelj sistema. Suštinski deo "američkog sna" - da svaka generacija živi bolje od roditelja, koji će sada uložiti, više nego što imaju, u sutrašnjicu s nesputanim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prosperitetom potomaka.
Ako nisi dospeo do duga nećeš imati ni druga, bez kreditne istorije si kao biće iz praistorije – upozorenja su koja u Americi dočekuju nedovoljno upućene pridošlice.
Registrovane pozajmice služe kao legitimacije (kojih u Srbiji nema): ako ti niko nije posudio novac, sumnjivo si lice, otpadnik s kojim "nema šta da se ozbiljno priča”.
Stoga je diferencijacija između dužnog i nedužnog kao između graditelja i nepoštovalaca sistema – gotovo kao ona u krivičnom pravu.
Samo, što zakoni brane a finansijski običaji diskvalifikuju – nedužne, piše Politika.
Zašto ovo drugo?
Odgovor znalaca je jednostavan: ako nisi nasledio ili bogatstvo stekao na neki drugi laki, ne uvek zasluženi način, najpreporučljivije je da se obogatiš ili bar opskrbiš – pozajmicom kapitala, pa ga investiraš i profitiraš, pa opet u novi kredit i profit.
Naprosto – zaduženjem stičeš brže. Kola, kuću, pokućstvo, odeću. Pa i mogućnost da – priuštiš delikatnu medicinsku intervenciju ili da iškoluješ dete do univerzitetske diplome.
Ne radiš li tako – nisi odgovoran član društva. Samo trošiš što imaš, a ne prilažeš za svetliju budućnost"
Finansijska kriza je uzdrmala tu tradiciju. Čak i banke sve teže dobijaju pozajmice, posle potresa na Volstritu koji država mora da smiruje "injekcijama” vrednim 700 milijardi budžetskih dolara.
Tumbaju se i odnosi u porodici. Mnogi roditelji su postali stroži prema deci nego vlast prema kompanijama posrnulim zbog olako davanih zajmova, sugeriše "Volstrit džornal”.
Nacija "kreditnih zavisnika” se preispituje i primorana je da odustaje od omiljenog pravila "kupi danas, plati sutra”, zapaža "Njujork tajms”.
Prevaspitavanju se trudi da doprinese i Ministarstvo finansija.
Da bi bar donekle opravdalo što će poreske obveznike ojaditi skupljanjem para za spasavanje posrnulih banaka, poziva građane da se uključe u internetski kurs, koji je organizovalo pod nazivom "Hotel lošeg kredita”, gde daje savete kako da se očuva kreditno zdravlje.
Prezaduženost je u međuvremenu poprimila razmere epidemije. Za dve decenije "lakog novca”, blagodet zvana "troši više nego što zarađuješ, a razliku pokrij kreditom”, pretvorila se u opasnu naviku – bez pokrića.
"Finansiranje fantazija dovelo je do toga da je ukupni dug domaćinstava narastao na 14.000 milijardi dolara, dupliravši se za samo sedam poslednjih godina”, podseća sve uticajniji ekspert Ferid Zakarija.
U "Njuzviku” je precizirao i da je javni dug nedavno premašio 10.000 milijardi dolara, pa je kao neophodnost preporučio – "više samodiscipline”.
.jpg)
