Izvor: Danas, 29.Okt.2015, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevozom po prestonici
Kada smo se Damjan i ja pridružili Snežani, i kad smo konačno raspakovali sve kutije, upitali smo se kako da upoznamo grad. Od nas troje, jedino je Snežana ranije videla Oslo, ali neće moći da nam pomogne: pošto je januar, ona odlazi na posao pre nego što se razdani, a mrak se vraća pre nje.
Dodatno nas je ubedio plan grada. Mnoge ulice krivudaju, probijaju se kao reka kroz pejzaž, a mnoge se na raskrsnicama ne seku pod pravim uglom s drugim ulicama, već meandriraju na >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << više strana. Držaćemo se mi tramvaja. Istina, njih ima manje nego autobusa, ali i ovih osam linija poslužiće za početak, pogotovo zato što se lepo nadovezuju jedna na drugu: kada, recimo, tramvaj broj 19 završi vožnju na Majoštui, ne moramo da se vozimo u suprotnom smeru, pošto na istoj stanici možemo da sačekamo tramvaj broj 15, njime odemo do Grefsena, pređemo u 13 i tako stignemo čak do Skejena, prošavši usput pored naše kuće.
Tako su počele naše tramvajske ekspedicije. Svestan ironične okolnosti da se nedaleko od nas, na poluostrvu Bigdoj, nalazi muzej posvećen Turu Hejerdalu i "Kon-tikiju", kupovao sam dnevnu kartu za prevoz, pakovao u ranac sendviče i termose vode, proveravao vremensku prognozu, proveravao u mapi grada ima li zanimljivih mesta duž naše predviđene putanje (premda sam ubrzo uvideo da nikada ne završimo tamo gde smo nameravali), dodavao u ranac red vožnje (postaće nam potreban nakon što odstupimo od plana), te smo se u istraživanje otiskivali čim se razdani, pošto dnevna svetlost neće biti naš pratilac duže od nekoliko sati.
Nismo, pritom, istraživali jedino Oslo, već i same tramvaje. Istovremeno su saobraćali tramvaji iz tri vremenska razdoblja, te smo imali utisak da gledamo tri različita geološka sloja. Damjan im je dao nazive: "moderni", "demodirani" i "stari". Tramvaj bi još, bar za mene, bio samo tačka u dnu ulice kada bi mi on otkrio koji model stiže. "Kako znaš?" jednom sam upitao. "Prema obliku trole."
Ako nam dođe stari, stupićemo u prošlost: strmim stepenicama, čiji tvorac nije razmišljao ni o ljudima u godinama, ni o dečjim kolicima, popećemo se do uskih i ne preterano udobnih sedišta, iznad kojih se proteže sajla; nju putnici povuku kada se približi stanica na kojoj nameravaju da siđu. Demodirani su činili neophodnu kariku u evoluciji k modernima, u koje, naprotiv, čovek uđe a da skoro ne podigne nogu, dočekaju ga ekran s nazivom sledeće stanice i klimatizovana kabina (dugo sam se pitao koja je svrha klima-uređaja u Norveškoj, a odgovorili su mi neki letnji dani), dok na stanici sam otvori vrata pritiskom na dugme.
Odlomak iz knjige "Svetlost vodi, Put na Sever", izdavač: Arhipelag.
