Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Mar.2012, 13:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Previše propisa odbija strane investitore
NOVI SAD -
Uzalud je sredinom prošle godine predsednik Saveta stranih investitora Ćel Morten Jonsen poručivao da Srbija, ukoliko bude dosledno primenjivala zakone i ubrzala giljotinu propisa, ima šanse da privuče planiranih tri milijarde dolara stranih investicija. Podbacila je giljotina, a s njom ili bez nje i priliv stranog kapitala.
Koliko god giljotina propisa bila dežurna tema, ovih dana osvežena i na ekonomskom forumu na Kopaoniku, nije zgoreg da podsetimo da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << reč o brzoj i sveobuhvatnoj analizi propisa sa aspekta pojednostavljenja administrativnih procedura i unapređenja poslovnog ambijenta.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj, NALED, još je pre četiri godine pokrenula borbu protiv suvišnih propisa, nazvavši je "Iz lavirinta", podseća koordinator za programske aktivnosti Milan Simić.
Godinu kasnije, vlada je pokrenula sveobuhvatnu reformu propisa, simbolički skraćeno - SRP i rezultati, ipak nisu izostali, dodaje on.
"Od početnih 75 preporuka, do danas je 18 potpuno sprovedeno, a 13 delimično ili 41 odsto od ukupnog broja preporuka. Ono što je Vlada Srbije, usvajanjem ovih preporuka, donela je ušteda od 38 miliona evra domaćoj privredi na godišnjem nivou samo usvajanjem jedne preporuke (na primer, ukidanjem svakodnevne obaveze uplate pazara)", naglašava Simić.
Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije podseća na to da je giljotina propisa trebalo da obavi posao u drugom delu mandata aktuelne vlade. Pri kraju mandata, ostalo je 40 odsto propisa, za koje je procenjeno da ih treba izmeniti ili ukinuti, a u međuvremenu su uvedeni i novi, tvrdi on.
"Ukidanjem dela propisa, od kojih se neki možda i nisu primenjivali, imali smo i uvođenje novih propisa u proceduri uvođenja evropskih zakona tako da je u oblasti privrede doneseno još 55 novih zakona i preko 200 podzakonskih akata koji su dodatno usložnili administriranje", zaključuje Rajić.
Poznavaoci privredne prakse tvrde da se uz rame evropski validnih zakona može još pronaći i poneki iz samoupravnog doba. Stoga i ne čudi ocena stručnjaka za strana ulaganja Mahmuda Bušatlije o nefunkcionisanju našeg zakonodavstva u celini, a koje se odražava i na raspoloženje investitora.
"Kada je reč o očekivanjima investitora od zakonodavstva jedne zemlje, ona su vrlo jednostavna. Evropska norma u, na primer, imovinskim i korporativnim sporovima je takva da bi ona trebalo da se završe u okviru dve godine. Dakle, vi morate do dve godine najduže da čekate pravosnažnu presudu, dok njeno izvršenje ne sme da traje duže od 90, u nekim zemljama čak do 60 dana", naglašava Bušatlija.
Kako je dalje ukazao, giljotina propisa trebalo bi da obezbedi da zakoni budu predvidljivi, da omogućavaju jednakopravnost svih učesnika na tržištu, što znači i da nema korupcije ili monopola.
Leži li u tome i odgovor na pitanje ko tupi oštricu giljotine. Rajić odgovornost traži u vladinim redovima.
"Veoma je teška situacija u svakodnevnom funkcionisanju, naročito sa ministarstvima nadležnim za oblast građevine i finansija, koja su često bila kočničari u promeni propisa", kaže Rajić.
Previše razuđeno zakonodavstvo i nedostatak koordinacije važni su, ali ne i jedini razlozi isuviše guste šume propisa, smatra Simić.
On dodaje da su razlozi za sve gušću šumu propisa i sve češći uplivi iz političke scene u proces donošenja zakona, kao i odsustvo sveobuhvatne diskusije i analize primene propisa.
Niko od naših sagovornika nije optimista u procenama mogu li giljotina ili srp da u narednim mesecima saseku džunglu propisa. Iz već nabrojanih razloga, ali i izbora i vremena koje će neumitno potrošiti formiranje nove vlade.
To bi trebalo da bude i poslednji izgovor za nestvaranje zakonodavstva po meri privrede. A potom? Kako nam je kazao šef kancelarije Svetske banke za Srbiju Lu Brefor: "Vlada treba da uzme metlu i počisti sva nepotrebna pravila, zakone ili agencije koje stavljaju klipove u točkove razvoja privatnog sektora".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
