Izvor: Večernje novosti, 10.Apr.2014, 17:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Previše nasilja u domovima za stare

NASILjA u domovima za stare ima sve više. Ponekad ga vrše drugi korisnici, nekad članovi porodice ili osobe bliske korisnicama, a nekada i osoblje ustanove. Tako je za samo jednu godinu evidentirano 112 slučajeva nasilja, pokazuje istraživanje o životu starih u ustanovama socijalne zaštite, koje je uradilo udruženje „Amiti“. Osim fizičkog, zabeleženo je i psihološko zlostavljanje, koje stari retko prijavljuju, a ono dovodi do ozbiljnih posledica po njihovo mentalno zdravlje. Istraživanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << pokazuje i da je samo 28 odsto starih koji žive u državnim domovima, i samo 13 odsto onih koji žive u privatnim, došlo tu svojom voljom. Većina dolazi kad postane nepodnošljiv teret porodici ili kada zbog lošeg zdravstvenog stanja više niko ne može o njima da brine. - Starima se u Srbiji kontinuirano uskraćuju ljudska prava. To počinje u porodici, a nastavlja se u domovima zbog nedovoljnog poznavanja njihovih prava, nedovoljno obezbeđenih mehanizama zaštite i nerazrađenih standarda kvaliteta nege - kaže Nadežda Satarić iz Udruženja „Amiti“. U Srbiji je lane funkcionisalo 48 državnih domova sa 8.837 mesta za odrasle i starije, i 100 registrovanih privatnih domova sa kapacitetom od skoro 3.000 mesta. Svi su prenaseljeni. Postoje i ilegalni domovi, koji nisu registrovani kao ustanove socijalne zaštite, pa se njihov tačan broj i ne zna. Ukupni kapaciteti u domovima ne pokrivaju ni jedan odsto populacije starijih. - U privatnim domovima preovlađuju ljudi iznad 80 godina, dok je svaki peti korisnik u državnim domovima ili mlađi od 65, ili je osoba sa psihičkim smetnjama ili je „socijalni slučaj“ - kaže Satarić. U registrovanim domovima uslovi života kreću se od veoma dobrih do tek prihvatljivih, dok su u ilegalnim „nedostojni“. U najvećem broju slučajeva korisnici ne upravljaju sopstvenim finansijama, a u privatnim domovima čak ni sredstvima za lične potrebe. Njihova privatnost je hronično ugrožena - vrata soba su često neprekidno otvorena, nema paravana za negu nepokretnih i stalno su pod video-nadzorom. Zabeležena je i diskriminatorska praksa Hitne pomoći, koja transport osobe iz bolnice do kuće ili do državnog doma vrši besplatno, a do privatnog naplaćuje. Nisu u svim domovima obezbeđeni ni podjednaki uslovi za komunikaciju sa porodicom i prijateljima, nema prostorija za prijem poseta, a često je dostupan samo jedan telefon i to da ljudi primaju pozive, ali ne i da pozivaju. MINISTARSTVO: UJEDNAČAVAMO STANDARDE Uz sve nedostatke, položaj starih u domovima ocenila bih kao bolji nego onih koji žive u svom prirodnom okruženju, bez porodične i društvene podrške, a takvih je mnogo. Nekada nam zameraju da su stari prezaštićeni, ali mislim da je bolje i to nego da su nezaštićeni. Skoro je počelo uvođenje standarda kvaliteta, pa će se s vremenom doći do ujednačenih standarda u svim domovima i kvaliteta usluga i poštovanja prava starijih, kaže Brankica Janković, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Nastavak na Večernje novosti...