Izvor: Politika, 21.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preveren, otet, opljačkan...
Aleksandar Bunić se vratio iz Londona u Srbiju sa željom da uloži novac, da sagradi kuću i osnuje firmu, a onda ostao bez ičega
NIŠ – Sve je počelo onog trena kada je posle 57 godina života u Engleskoj, u koju je emigrirao kao sedamnaestogodišnjak, odmah po završetku Drugog svetskog rata, Aleksandar Bunić rešio da u Srbiji proživi ostatak života, da tu uloži novac u posao, u izgradnju kuće za sebe i tri kćerke, koje takođe nameravaju da dođu u Niš >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa porodicama.
Prvi put posle emigriranja Aleksandar je došao u Srbiju 1986. godine, a onda i svake sledeće i na kraju odlučio da se definitivno vrati u domovinu. U Bredfordu, pored London, prodao je sav imetak. Pošto je u međuvremenu sa Vladimirom Mihajlovićem, svojim bratancem, u Nišu već počeo da zida kuću, započeli su i zajednički posao i u njega uključili i Nišliju Dragana Stojkovića.
– bratancu je prošle godine preminuo sin od 21 godine i, zbog žalosti u porodici, prihvatio sam poziv Stojkovića da se privremeno preselim kod njega. Bratanac Vladimir je nedugo zatim odlučio da izađe iz posla, a ja se dogovorio sa Stojkovićem da mi nastavimo.
– Uložio sam u projekat za biznis sa Stojkovićem oko pola miliona evra. Finansirao sam izgradnju stovarišta građevinskog materijala i od avgusta 2005. godine stalno mu davao novac. U međuvremenu, novembra prošle godine sklopio sam sa Stojkovićem i ugovor o doživotnom izdržavanju. On mi je obećao da ćemo deliti dobit, a ja mu dao, pošto otežano hodam, i ovlašćenje da može podizati novac sa mog deviznog računa u niškoj filijali Nacionalne banke Grčke. Dogovor je bio da sve uloženo u stovarište on meni vrati početkom januara 2006. godine. Kako stovarište nikako nije završavano i nije počinjalo da radi, a novac mi nije vraćao, zatražio sam deviznu knjižicu da vidim koliko je novca ostalo. Kada sam počeo da insistiram da mi se vrati devizna knjižica, februara ove godine kidnapovan sam, strpan u automobil i odveden. Saznao sam tek nakon mesec dana da se nalazim u nekom privatnom domu za stara i iznemogla lica u Aranđelovcu, gde mi je bio onemogućen bilo kakav kontakt sa spoljnim svetom. Stojković je bratancu Vladimiru govorio da sam u Engleskoj, a kako nisam bio tamo, a i kćerke su se interesovale gde sam, ispalo je da sam nestao. Nekako je ipak bratanac uspeo juna ove godine da otkrije gde sam, došao je po mene, ali nisu mu dozvolili da se sastane sa mnom. Tek septembra, uz pomoć policije i predstavnika Opštinskog tužilaštva, uspeo sam da izađem iz doma u Aranđelovcu i vratim se kod bratanca u Niš – priča nam Bunić.
Aleksandar Bunić je zatim otišao do Nacionalne banke Grčke i imao šta da vidi: na deviznom računu, na kojem je u novembru 2005. godine bilo 350.000, bilo je samo hiljadu funti.
– Pokrenuo sam postupak za raskid i ugovora o izdržavanju sa Stojkovićem i poništenje ovlašćenja da može raspolagati mojim novcem. Naravno, nastojim da povratim i prevarom oduzet novac i bogatstvo. Obavešten sam da je i Tužilaštvo u Aranđelovcu počelo prikupljanje dokaza za krivično delo izvršeno nada mnom. Utvrdio sam da je Stojković mojim novcem kupio sebi velelepnu kuću na Srebrnom jezeru...
– O svemu što mi se događalo i događa obavestio sam pored policije i sudskih organa i Ambasadu Velike Britanije u Beogradu i britanskog konzula. Imam dvojno državljanstvo i verujem da će me i britanske vlasti preko ambasade u Srbiji zaštiti i da će mi pomoći da povratim izgubljeno.
Dragan Stojković vodi svoj postupak. On, pak, tvrdi da je rodbina kidnapovala Bunića iz staračkog doma u Aranđelovcu, gde je bio smešten dobrovoljno. Stojković optužuje policiju i tužilaštvo za nezakonite postupke. Piše predstavke najvišim državnim organima, tvrdeći da nikoga, posebno Aleksandra Bunića, kojem je pružio legalno starateljstvo, nije prevario i doveo u zabludu...
Toma Todorović
[objavljeno: 21.11.2006.]
