Izvor: Blic, 23.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preventivna provera
Preventivna provera
U SAD je trenutno hit pokretna kompjuterizovana tomografija - aparati bukvalno idu od kuće do kuće i omogućavaju svakome da snimi čitav organizam, u cilju preventivnog otkrivanja eventualnih oboljenja. Od nas je takva mogućnost veoma daleko, ali šta bi, zaista, trebalo da urade čovek od 40 ili žena od 50 godina u dobroj formi, bez ikakvih tegoba i bez težih naslednih bolesti u porodici da bi stekli pravu sliku o svom zdravlju?
- U Evropi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se polako afirmiše ideja da prevencija, kao terapija, ulazi u sferu individualnog odlučivanja. Ne postoji jedan te isti recept koji važi za sve - objašnjava u septembarskom broju 'Espresa' dr Paolo Bruci, italijanski epidemiolog.
Kada se odlučujemo na koje preglede ćemo otići, potrebno je da se posavetujemo sa svojim lekarom, na osnovu objektivnih informacija, uzimajući u obzir nasledne sklonosti, rizike i eventualne koristi od dijagnostičkog pregleda.
- Vrlo je važno da ljudi shvate šta zaista nude skupi preventivni pregledi - smatra dr Bruci. - Zapravo, postoji nekoliko rizičnih faktora koji se mogu otkriti jednostavnom kontrolom. Na primer, krvni pritisak, povećani holesterol, dijabetes, povrede grlića materice ili crevni polipi. Ali, ukoliko baš nemate apsolutno nikakve simptome, pregledi mogu biti beskorisni, a prilično će vas koštati.
Statistički podaci pokazuju da se danas, u proseku, osam odsto bolesti, znatno više tumora i kardiovaskularnih oboljenja, može preventivno sprečiti. Ali, da bi se bolest sprečila, osnovna je primarna prevencija: prestanak pušenja, kontrolisanje telesne težine, pravilna ishrana i fizičko vežbanje.
Ponekad, nažalost, i kada se ustanovi pojava bolesti na samom početku, ne može mnogo šta da se učini, kao što je slučaj s tumorom na plućima. Rendgenskim snimkom ova bolest može se vrlo rano otkriti, ali, ovaj pregled u preventivne svrhe nije se pokazao korisnim u cilju smanjenja rizika od smrti zbog raka pluća kod pušača.
U drugim slučajevima, pak, blagovremeno uspostavljanje dijagnoze znači život, kao što je slučaj sa Papa Nikolau testom, mamografijom (radiografsko snimanje dojki), endoskopijom creva itd. Sve te metode mogu da ustanove postojanje benignih tumora, koji se, jednog dana, mogu pretvoriti u maligne.
- Vrlo važan je i kvalitet rada lekara specijalista i laboratorija u kojima se analize vrše - dodaje dr Bruci. - U SAD, na primer, postoji vrlo rigidni program sertifikata o kvalitetu, zbog kojih samo određeni radiografski stručnjaci mogu tumačiti mamografiju. Jer nisu svi radiolozi obučeni da interpretiraju rezultate preventivne mamografije. CDC/IF
Konfuzan faktor
U preventivi važnu ulogu igra nasledni faktor. Ali, postoji izvesna konfuzija u vezi s time. Ogromna većina tumora ne prenosi se naslednim putem. Ako postoji neka nasledna komponenta, ona je sekundarna u odnosu na uslove i način života. 'I gotovo nikad se ne može otkriti testovima koje danas imamo na raspolaganju', tvrdi dr Bruci. Ima porodica u kojima se jedan ili više tumora javljaju tokom nekoliko uzastopnih generacija, i u izvesnim slučajevima moguće je prepoznati genetske izmene odgovorne za to putem ispitivanja krvi, ali nije uvek moguće učiniti nešto da bi se smanjio rizik. Naravno, ko ima tumore u porodičnoj istoriji, trebalo bi češće da se podvrgava lekarskoj kontroli. Svako vreme ima svoja pravila Do 30 godina
Kod oba pola treba voditi računa o telesnoj težini. Bar jednom godišnje proveriti da li dobijate na težini, da bi se mogle preduzeti potrebne korekcije u ishrani. Takođe, treba proveravati i krvni pritisak, koji bi trebalo da bude oko 120/85. Kod devojaka, s početkom seksualnih odnosa, počinje i vreme kad treba raditi Papa Nikolau test (jednom u godinu-dve), a češće ako osoba često menja partnere. Od 30 do 40 godina
Nastaviti s kontrolom telesne težine i pritiska. Redovno pregledajte krvnu sliku (šećer, holesterol, crvena krvna zrnca, hemoglobin) i urin. Ako su rezultati u redu, treba ih ponavljati svakih četiri-pet godina. Od 40 do 60 godina
Pored opšteg pregleda, obratiti pažnju na čula sluha i vida - ako je sve u redu, pregledajte se na tri godine. Preporučljivo je uraditi i kolonoskopiju (snimak debelog creva). Žene bi trebalo da rade mamografiju na svake dve godine, a mogu da prorede Papa Nikolau test. Kada prođe menopauza, treba se koncentrisati na kardiovaskularna oboljenja. Sa punih 60 godina
Krvni pritisak treba da se kontroliše na dva-tri meseca, a preporučljivo je ponoviti sve preglede iz prethodnih faza. I naročito obratiti pažnju na kontrolu krvne slike_arhiva i očiju da bi se predupredio glaukom. Operacija uspela, a pacijent?
Ne misle svi lekari da muškarci treba obavezno da rade preventivno test na karcinom prostate ukoliko nemaju simptome bolesti. Zašto? Ovaj test otkriva mnoge karcinome, čak i one male. Ukoliko se otkriju, pacijent se oseća prinuđenim na hiruršku intervenciju, s gotovo neizbežnom impotencijom kao posledicom (dr Zorica Dinić je o tome pisala pretprošle nedelje u ovoj rubrici). Neki lekari smatraju da je to beskorisno odricanje, budući da otkriveni tumor možda ni neće napredovati. Smatraju da je bolje prihvatiti mogućnost, prilično malu (tri do četiri odsto) da se pre ili kasnije razvije tumor prostate, nego da se pacijent nepotrebno suočava sa impotencijom.
