Izvor: Blic, 24.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preventivna provera
Preventivna provera
U SAD je trenutno hit pokretna kompjuterizovana tomografija - aparati bukvalno idu od kuće do kuće i omogućavaju svakome da snimi čitav organizam u cilju preventivnog otkrivanja eventualnih oboljenja. Od nas je takva mogućnost veoma daleko, ali šta bi, zaista, trebalo da urade čovek od 40 i žena od 50 godina u dobroj formi, bez ikakvih tegoba i bez težih naslednih bolesti u porodici da bi stekli pravu sliku o svom zdravlju?
- U Evropi se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << polako afirmiše ideja da prevencija, kao terapija ulazi u sferu individualnog odlučivanja. Ne postoji jedan te isti recept koji važi za sve - objašnjava u septembarskom broju 'Ekspresa' dr Paolo Bruci, italijanski epidemiolog.
Kada se odlučujemo na koje preglede ćemo otići potrebno je da se posavetujemo sa svojim lekarom, na osnovu objektivnih informacija, uzimajući u obzir nasledne sklonosti, rizike i eventualne koristi od dijagnostičkog pregleda.
- Vrlo je važno da ljudi shvate šta zaista nude skupi preventivni pregledi - smatra dr Bruci.
- Zapravo, postoji nekoliko rizičnih faktora koji se mogu otkriti jednostavnom kontrolom. Na primer, krvni pritisak, povećani holesterol, dijabetes, povrede grlića materice ili crevni polipi. Ali, ukoliko baš nemate apsolutno nikakve simptome, pregledi mogu biti beskorisni, a prilično će vas koštati.
Statistički podaci pokazuju da se danas, u proseku osam odsto bolesti, znatno više tumora i kardiovaskularnih oboljenja, može sprečiti. Ali, da bi se bolest sprečila, osnovana je primarna prevencija: prestanak pušenja, kontrolisanje telesne težine, pravilna ishrana i fizičko vežbanje.
Ponekad, nažalost, i kada se ustanovi pojava bolesti na samom početku, ne može mnogo šta da se učini, kao što je slučaj s tumorom na plućima. Rendgenskim snimkom ova bolest može se vrlo rano otkriti, ali ovaj pregled u preventivne svrhe nije se pokazao korisnim u cilju smanjenja rizika od smrti zbog raka pluća kod pušača.
U drugim slučajevima, pak, blagovremeno postavljanje dijagnoze znači život, kao što je slučaj sa Papanikolau testom, mamografijom (radiografsko snimanje dojki), endoskopijom creva itd. Sve te metode mogu da ustanove postojanje benignih tumora koji se, jednoga dana, mogu pretvoriti u maligne.
- Vrlo važan je i kvalitet rada lekara specijalista i laboratorija u kojima se analize vrše - dodaje dr Bruci. U SAD, na primer, postoji vrlo rigidni program sertifikata o kvalitetu, zbog kojih samo određeni radiografski stručnjaci mogu tumačiti mamografiju. Jer, nisu svi radiolozi obučeni da interpretiraju rezultate preventivne mamografije. Kojim pregledima treba da se podvrgnete u zavisnosti od godina Do 30 godina
Kod oba pola treba voditi računa o telesnoj težini. Bar jednom godišnje proveriti da li dobijate na težini, da biste mogli preduzeti potrebe korekcije u ishrani. Takođe, treba proveravati i krvni pritisak, koji bi trebalo da bude oko 12085. Kod devojaka, s početkom seksualnih odnosa, počinje i vreme kada treba raditi Papanikolau test (jednom u godinu-dve), a češće ako osoba često menja partnere. Od 30 do 40 godina
Nastaviti s kontrolom telesne težine i pritiska. Redovno pregledajte krvnu sliku (šećer, holesterol, crvena krvna zrnca, hemoglobin) i urin. Ako su rezultati u redu, treba ih ponavljati svakih četiri-pet godina. Od 40 do 60 godina
Pored opšteg pregleda, obratiti pažnju na čula sluha i vida. Preporučljivo je uraditi i kolonoskopiju (snimak debelog creva). Žene bi trebalo da rade mamografiju na svake dve godine, a mogu da prorede Papanikolau test. Kada prođe menopauza, treba se koncentrisati na kardiovaskularna oboljenja. Sa punih 60 godina
Krvni pritisak treba da se kontroliše na dva-tri meseca, a preporučljivo je ponoviti sve preglede iz prethodnih faza. I naročito obratiti pažnju na kontrolu krvne slike_arhiva i očiju da bi se predupredio glaukom.
