Izvor: Politika, 10.Nov.2013, 15:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prevencija infarkta nije posao samo kardiologa

Najteži bolesnici umesto da lutaju od lekara do lekara sada imaju mesto gde mogu da potraže pomoć, kaže docent dr Nebojša Tasić

U Srbiji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba, od kojih se svaka osma nalazi u najproduktivnijim godinama života. Statistika pokazuje da je od 2001. do 2010. godine stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji opala kod žena za 14 odsto, a kod muškaraca za 16 odsto, ali i pored toga, naša zemlja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se nalazi u grupi država sa rizikom obolevanja koji je viši od prosečnog za zemlje evropskog regiona. Jedna od tri najčešće bolesti savremenog čoveka jeste, pored bolesti srca i malignih bolesti, moždani udar, koji često prouzrokuje tešku invalidnost.

Zbog ovih alarmantnih podataka, veliki značaj će imati centri za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga, koji se otvaraju u velikom broju gradova u Srbiji, jer pacijenti koji su pod rizikom od obolevanja neće morati da dolaze u Beograd da bi ih stručnjak pregledao, već će sve informacije moći da dobiju od tima lekara u obližnjoj bolnici.

Kako objašnjava kardiolog docent dr Nebojša Tasić, načelnik Centra za hipertenziju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga, centri su dosad otvoreni u državnim bolnicama u Požarevcu, Smederevu, Smederevskoj Palanci, Šapcu, Zaječaru i Beogradu, ali i u privatnim klinikama koje su time želele da obogate spektar rada.

– Ovaj centar nije samo kardiološki, jer tu rade i nefrolozi, neurolozi, endokrinolozi. Planirano je da centar u bilo kom gradu gde je otvoren, radi jednom, dva ili tri puta nedeljno, zavisno od obaveza lekara. Bitno je da oni najteži bolesnici, koji su ugroženi a lutaju od lekara do lekara, sada imaju mesto gde mogu da potraže pomoć. Tu će im se najbolje i najbrže pomoći, kako bi odložili ili potpuno sprečili pojavu bolesti. U početku će morati da se zakazuju pregledi, dok se svi ne „uhodaju” i počnu da rade svakodnevno. U centru će jedan lekar pregledati pacijenta i videti šta mu je u tom trenutku najpotrebnije. Naša osnovna funkcija jeste očuvanje zdravlja, to jest da što manji broj ljudi doživi infarkt i šlog. Želimo da lečimo boleti u samom začetku. U Srbiji oko 55.000 ljudi godišnje izgubi život zbog kardiovaskularnih bolesti, a svaki dan u ambulantama imamo sve veći broj mladih ljudi sa ozbiljnim bolestima – objašnjava dr Tasić.

U prvoj fazi realizacije programa predviđeno je da kardiolozi centra pregledaju dve grupe bolesnika: one sa neregulisanom ili slabo regulisanom hipertenzijom, koji nisu našli rešenje kod izabranog lekara ili stručnjaka, kao i one koji imaju veliku verovatnoću da dobiju infarkt ili šlog, to jest ljudi sa povišenim kardiovaskularnim rizikom.

– Te osobe ne moraju da imaju nikakve simptome bolesti ili ih imaju a ignorišu ih, a jedan od prvih pokazatelja da rizik postoji jeste povišen krvni pritisak. Dešava se da se žale na nesvesticu, vrtoglavicu, potiljačnu glavobolju. Nažalost, prvi simptom kod velikog broja bolesnika jeste smrt, to jest naprasna smrt od infarkta srca ili šloga. Mi smo specijalno kreirali dve stvari: registar bolesnika sa povišenim kardiovaskularnim rizikom i hipertenzijom kako bi se pacijenti „pratili”, ali i određivanje terapije ponaosob svakom bolesniku – dodaje naš sagovornik.

Upitnik ukazuje na rizik

Na ulasku u centar pacijenti će najpre popunjavati specifičan upitnik, predati lekaru koji će ih potom pregledati. Na osnovu upitnika lekari mogu da vide kakve su njegove navike u ishrani, da li se bave fizičkim aktivnostima, kakva im je genetika, da li puše.

– Kao kada osoba ode kod krojača i dobije odelo, tako će ovde pacijent da dobije dijetu po svojoj meri, jer ne postoji isti način ishrane za sve, ali i odgovarajući sistem dozirane fizičke aktivnosti, u čemu nam pomažu stručnjaci Fakulteta za fizičku kulturu. Imamo specijalne brošure za odvikavanje od pušenja i antistres programe, jer mnogo toga zavisi od nivoa stresa koju čovek ima i vrste posla koju obavlja. Najstresnije su profesije novinara, lekara, pilota, političara. Čak i da nemaju hipertenziju, ljudi koji se bave ovim zanimanjima praktično su potencijalni pacijenti ovog centra. Veliki broj pacijenata veoma je zapušten. Razlozi leže u neadekvatnoj zdravstvenoj prosvećenosti – kaže dr Tasić. 

D. Davidov-Kesar

objavljeno: 10.11.2013.

Nastavak na Politika...