Izvor: Southeast European Times, 27.Avg.2012, 22:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prevazilaženje jezičkih barijera na Kosovu

OEBS podstiče Kosovo da zaštiti i promoviše jezike manjina.

27/08/2012

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 27.8.2012.

Prošlomesečno imenovanje Suzane Salaji za kosovsku poverenicu za jezike predstavlja pokušaj da se očuva, promoviše i zaštiti korišćenje zvaničnih jezika na nacionalnom nivou. Albanski i srpski su zvanični jezici na Kosovu, a turski je u zvaničnoj upotrebi u opštinama Prizren, Gnjilane i Mamuša.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<
Salaji, koja će imati šestogodišnji madat, nadziraće implementaciju zvaničnih jezika u opštinama, kao i u zajednicama čiji maternji jezik ne spada u zvanične jezike.

„Lingvistički diverzitet je aspekt multietničkog društva i kao takav je vrlo važan“, kaže Nikola Gaon, glavni portparol Organizacije za bezbednosnu saradnju u Evropi, u izjavi za SETimes.

OEBS kaže da Kosovo treba da učini više kako bi omogućilo raznim zajednicama da uče jezike drugih zajednica i da prevaziđu jezičke barijere. Pravni okvir na Kosovu obavezuje institucije da pružaju usluge na zvaničnim jezicima koji su u upotrebi, ali u primeni toga dolazi do nekih manjkavosti.

„Te manjkavosti mogu da se prevaziđu izgradnjom kapaciteta unutar institucija, bilo omogućavanjem opštinama da angažuju prevodioce ili boljom obukom postojećih ili pružanjem pomoći da se naprave formulari i znakovi na zvaničnim jezicima“, rekao je Gaon za SETimes.

Gaon dodaje da je reforma komisije za jezike korak u pravom smeru, kao i napori nekih opština da se uspostave opštinske komisije za pridržavanje pravila i poštovanje standarda ljudskih prava.

Seb Bitići, izvršni direktor Instituta za balkansku politiku, kaže da Kosovo ima vrlo napredno zakonodavstvo u pogledu manjinskih jezika.

Srpski je zvanični jezik na nacionalnom nivou, iako ga govori 5 odsto stanovništva. Imenovanje osobe [poverioca] za promovisanje jezika zajednica daje ljudsko lice ovom zakonu. Kosovo je kosmpolitsko zato što ima više jezika. Iako nema velike gradove, na njemu se može čuti više jezika“, rekao je Bitići za SETimes.

Stanovnik Prištine Lirije Hodža slaže se sa tim. „Zvanični jezici… moraju da se poštuju. Svuda u institucijama vidim da je sve napisano na svim zvaničnim jezicima, kao i na engleskom“, kaže Hodža za SETimes.

Kosovski zakon o korišćenju jezika odobren je 2006. godine.

Ali, Bekim Blakaj, izvršni direktor Centra za humanitarno pravo na Kosovu, kaže da je vlada već uspostavila međuministarsku komisiju za zaštitu i promovisanje zvaničnih jezika na Kosovu.

„Osnivanje ove komisije bilo je vrlo važno, jer je pokazalo da je vlada ozbiljna u pogledu promovisanja prava nacionalnih manjina, ali … većina građana iz manjinskih zajednica i ne zna da ova komisija postoji“, rekao je Blakaj za SETimes.

Neša Milojević, kosovski Srbin iz Kamenice, smatra da postoji više pitanja oko toga kako se srpski jezik koristi na javnim mestima.

„Korišćenje jezika se poštuje, ali ne na odgovarajući način. Na primer, vidim puno puta da se reči [na srpskom] koriste sa gramatičkim greškama i nekada zvuče smešno. Kada sam putovao u Peć video sam jedan znak na kojem je reč bila pogrešno napisana, jer je poslednje slovo bilo pogrešno. Drugima to možda deluje nevažno, ali, ako ste Srbin, onda vam te greške odmah zapadnu za oko“, rekao je Milojević za SETimes.

Blakaj priznaje da se zakon o korišćenju zvaničnih jezika ne koristi u potpunosti na svim nivoima, „iako u mnogim slučajevima do diskriminacije ne dolazi namerno“.

Šukran Bejtulahu, član turske zajednice, kaže da se turski ne koristi mnogo u Prištini, ni u institucijama ni u zvaničnim dokumentima, „ali je u Prizrenu mnogo bolje“.

„Ne poznajem dovoljno zakon oko toga gde i kako treba da se koristi turski jezik, ali u Prizrenu su imena svih institucija napisana i na turskom jeziku“, navodi Bejtulahu u izjavi za SETimes.

Druge zemlje u regionu takođe teže da zaštite prava manjina.

Bosna i Hercegovina odobrila je zakon o zaštiti prava manjina 2003. godine, koji uključuje upotrebu manjinskih jezika u obrazovanju i u javnom sektoru. Hrvatska je 2000. godine odobrila zakon o korišćenju jezika i pisma nacionalnih manjina.

Makedonija je izmenila svoj ustav 2001. godine, propisujući da svaki jezik koji govori bar 20 odsto stanovništva predstavlja zvanični jezik. Crnogorskim ustavom predviđeno je da manjine mogu da koriste svoj jezik i pismo privatno, javno i zvanično.

Nastavak na Southeast European Times...