Izvor: RTS, 19.Feb.2013, 20:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Prevaspitavanje" skojevaca
Tokom Drugog svetskog rata u Smederevskoj Palanci u logoru "prevaspitavani" mladi skojevci. Sedamdeset godina kasnije izložba, u Novom Sadu, na tu temu izaziva snažne podele u Srbiji.
Drugi veliki rat doneo je maloj Smederevskoj Palanci jedinstvenu ustanovu. Nedićev Zavod za prinudno vaspitanje omladine - mlade komuniste trebalo je da prevaspita u nacionalnom duhu. Uz redovnu nastavu pomalo je ličio na školu a zbog naoružanih stražara na logor.
Svedoci kažu da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su posledice rada Zavoda bile gore od onog što se dešavalo u barakama. Bilo je samobustava ali i egzekucija onih za koje se sumnjalo da su "prevaspitani". Nekadašnji pitomac Zavoda Puriša Đorđević, kaže da je takva bila sudbina nekadašnje devojke Slobodana Penezića Krcuna.
"Ona je provokativno puštena i kad je došla u Požarevac svi su je dočekali kao komunistkinju, u vreme oslobođenja ali Penezić je poslao jednu patrolu da je prati i ona je ubijena, "kaže Đorđević..
Ideološka indoktrinacija provlačila se kroz nastavu, sport ali i pozorište. Na taj način objašnjavaju pitomci upravnik je pokušavao da ih diskredituje u komunističkim krugovima. S druge strane, izbor predstava, objašnjava autor knjige o pozorištnom životu Zavoda Nenad J. Ristić, danas ne bi odbio nijedan glumac. Na mestu na kom je sada fudbalski teren 40-tih a glumili su pitomci kao i gostujuće trupe a igrani su Kočićev Jazavac pred sudom, Nušić, Trifković...
"U Zavodu se pripremao Šekspirov Koriolan. Vilijam Šekspir je u vreme Trećeg rajha bio zabranjen pisac i nigde gde su Nemci bili nije mogao da se igra bilo koji Šekspirov tekst. 1943. godine u porobljenoj Evropi, u Srbiji u jednoj maloj palanci igra se upravo Šekspir," kaže Ristić.
Danas u Smederevskoj Palanci gotovo da nema tragova te institucije, ukradena je i bakarna spomen ploča. Međutim, 70 godina od osnivanja, izložba posvećena Zavodu, u Novom Sadu izazvala je nove podele.
Novosadska publika bila je isprovocirana prvenstveno nazivom izlozbe - Ni koledž, ni tamnica. Za Jevreje koji su u Novom Sadu u vreme II svetskog rata izgubili više od 3800 svojih sunarodnika ovakve izložbe su poziv na uzbunu. Predsednik Jevrejske opštine Novog Sada Goran Levi upozorava na česte pokušaje revizije istorije i rehabilitovanja zločinaca a izložbi zamera i premalo podataka o nasilju.
"To su već tri generacije koje su odrasle a takve stari se zaboravljaju i revidraju. Mi moramo da reagujemo tamo gde je u pitanju bio nacizam. Znamo da je 1942. taj logor otvoren i da su ga otvorili upravo Nedić i Ljotićevci a da su ga 1944. zatvorili nacisti. Bio je ograđen žicom a imamo izjavu preživelih koji kažu da je tu bilo puno maltretiranja", potseća Levi.
Novosadaska Antifašistička akcija, tvrdi da je Zavod u Smederevskoj Palanci bio logor i mesto silom nametane fašističke indoktrinacije mladih. Izložba o Zavodu smatraju je najotvorenijih nacistička provokacija u Novom Sadu. Sličnog stava su i LDP, Društvo za istinu o NOB-u i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Aleksandar Kravić iz LSV ,objašnjava da je za njegovu stranku posebno čudno što se ta izložba održava u Novom Sadu.
"Ja bih pitao zašto se jedna takva izložba, a to je stav i naše stranke, ne održava baš na Banjici, na mestu gde postoji problem. Ja bih rekao zato što ima svedoka koji bi mogli nesto drugačije da kažu," objašnjava Kravić.
Posetioce na izložbi dočekuju hronološki poređane fotografije i dokumenta iz palanačkog arhiva. U galeriji Prometej, gde je izložba postavljena, iznenađeni su reakcijom ali i interesovanjem. Vlasnik galerije Zoran Kolundžija kaže da je posetilaca bilo svakodnevno, ne samo na otvaranju, što je za ovakvu vrstu izložbe retko..
"O nečemu govore ljudi koji nisu bili na izložbi, jer oni koji su bili na otvaranju ili kasnije, niko nije imao takav komentar već se radi o nekoj vrsti pakovanja karata. Ko je smislio taj početak i zašto. Možda će se saznati a možda i neće", rekao je Kolundžija.
Autor izložbe Aleksandar Niklić kaže da je namera bila da, koliko je moguće objektivno predstavi jedno vreme. Njega je pre svega iznenadila je reakcija Jevrejske opstine.
"Ukoliko su ovo protumačili kao provokaciju sto po meni to nije slučaj, ja im upućujem izvinjenje što se ostlih udruženja tiče, oni su prvo mogli da pogledaju postavku i da vide da tu nema poltičke konotacije, jednostavno naš cilj je bio da damo informaciju, dodaje Nikolić.
Dokumenta govore o problemima s ishranom, grejanjem ali ne i o egzekucijama u samom Zavodu. Činjenica je i da su oni koji bi pokušali bekstvo prebacivani u druge logore. gde su streljani.
"Ljotića treba posmatrati odvojeno od ovoga zavoda, jer on je po parametrima međunarodnog prava ratni zločinac i razvio je političku doktrinu koja je bliska fašizmu i nacizmu. S druge strane rad Zavoda u dokumentima Forin ofisa označen je kao rad jednog popravnog doma, objašnjava istoričar Aleksandar Stojanović.
Od nekoliko stotina "pitomaca", koji su tokom rata otpušteni kao prevaspitani, mali broj se ponovo priključio partizanima. Deo je ostao pasivan dok su pojedini otisli u Nedićeve, Ljotićeve i četničke odrede. Sedamdeset godina kasnije, Zavodu sudi drugačija javnost, a izložba nastavlja svoj put u jednoj beogradskoj galeriji.
