Izvor: Blic, 15.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prevaspitajte svoju lutku Najpoznatiji
su one interaktivne
Prevaspitajte svoju lutku
Najpoznatiji proizvođači igračaka ovih dana u Njujorku izlažu svoje proizvode, a štandovi su prepuni 'pametnih' igračaka. Razvoj kompjuterske tehnologije učinio je da pojam 'igračka' danas daleko prevazilazi plišane mede ili Barbike. Igračke za nove generacije mogu da govore, hodaju, reaguju na svetlost i toplotu i mogu da se ponašaju kao pravi kućni ljubimci. Pored toga što su zabavne, pomažu deci da stvore >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << osećaj odgovornosti i da nauče razne stvari. Recimo, uz lutku Alfabet Eni dete uči slova. U igračke se ugrađuju čipovi i uz njih idu CD-ovi sa programima za ponašanje. Ako je robot neposlušan, pomoću PC-ja možete da mu promenite program i da ga prevaspitate. Napredovale su i 'bebe' na baterije. Jeftiniji modeli imaju jednu do dve funkcije po izboru, na primer 'plačljivko' radi upravo ono što mu i ime kaže sve dok mu u usta ne gurnete cuclu. Složeniji modeli mogu da pričaju, piju mleko, piške, traže nošu...
Najveće zanimanje izazvale su dve 'robo-bebe' - Anabela i neverovatna Eli. Anabela se budi ako je u sobi previše bučno, kada joj stavite flašicu u usta, ona popije mleko, a kad joj izvadite flašicu, zevne i nastavi da spava. Neverovatna Eli ima telo bebe i kompjuterski mozak. Mikroprocesor upravlja onim što radi, senzori po celom telu je obaveštavaju o tome kada je oblače, a 32 megabajta memorije omogućavaju vam da je čujete. Ako vam se Eli ne sviđa, možete da joj dokupite bolji mozak.
A.D. Nepažljivi i nervozni
Današnja deca imaju mnogo više emocionalnih problema nego što su imali njihovi vršnjaci sedamdesetih godina, zaključak je istraživanja objavljenog u časopisu 'Pedijatrija'. Upoređeni su podaci o 9.500 mališana iz 1979. s podacima o 20.000 dece iz 1996. godine. Ispostavilo se da je zabeležen porast siromašne dece i samohranih majki, što se smatra glavnim uzrokom psihosomatskih oboljenja i poremećaja u ponašanju kod dece između četiri i 15 godina.
- Situacija je sve gora - kaže Tomas Mekinerni, koautor studije i pedijatar u Univerzitetskoj dečjoj bolnici u Ročesteru. - U ordinacijama pedijatara sve je više pacijenata. Nekad je svako hiljadito dete patilo od glavobolje izazvane stresom, a danas svako 25. Problemi u ponašanju su povećani sa jedan na 7,5 odsto. Dijagnoze hiperaktivnosti, poremećaja pažnje povećane su sa jedan na devet odsto. Zadatak lekara je da što ranije otkriju emocionalne probleme, a države da školuje više stručnjaka koji bi bili na raspolaganju pacijentima. CDC/JS
