Izvor: Glas javnosti, 29.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretpraznički dani
Nekad su Srbijom vladali radnici, seljaci i poštena inteligencija. Radnici su u međuvremenu sjebani, ne sasvim, radnici su tu, ali fabrika i rada nema. Seljaci vide da je s njima gotovo, ne sasvim, selo je tu, ali seljaci ga polako napuštaju. Paori nemaju kome da prodaju ono što seju. Inteligencija se, slava Bogu, još drži, preselila se u eksperte, i vlada opustošenom Srbijom. Nacija je u jadnom stanju, nema ko o njoj da brine.
Ipak ima. Tu je B92!
Ko bi se danas, dok >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << smo ovakvi nikakvi, zabrinuti zbog svetske i lične monetarne krize dosetio da pita gledaoce da li su za oduzimanje kuće upokojenog Slobodana Miloševića na Dedinju, ej, na Dedinju’?Samo B92! Ta smela TV stanica koja ponosno deli zasluge za obaranje Miloševićevog režima sa svim domaćim revolucionarima i stranim pobednicima, dosetila se da pokaže koliko brine u stanju nacije. Sudeći po anketi B92 stanje nacije je zadovoljavajuće; većina anketiranih je za oduzimanje porodične kuće Miloševića koju je bivši predsednik Jugoslavije, pred samo bombardovanje devedeset devete, kupio pod izuzetno povoljnim uslovima. Gledaj ti njega, spasilački bombarderi su spremni da polete, a on kupuje kuću! Pobednici pošteno kupuju kuće, daju za kuću, teško, ali brzo zarađene stotine hiljada evra, milione čak; tabloidi ih uznemiravaju idiotskim pitanjem odakle im tolike pare, a Miloševićeva kuća zvrji na Dedinju! Zar je poraženima mesto na pobedničkom Dedinju? Sledeći revolucionarne ideje bilo je logično da, onog dana kad je Milošević otpremljen u Hag, sporna kuća na Dedinju bude oduzeta i dodeljena, galantno i besplatno, nekom od pobednika. Dođe odnekud iz sveta, novi patriota, već u avionu zna da će čim sleti postati ministar, a nema gde da stanuje. A kuća na Dedinju zvrji?
Broz je oduzimao kuće ratnim dobitnicima, a moderna revolucija otišla je korak dalje, ratni dobitnici drže sve, određeno je da ceh plate ratni gubitnici.
Da je nova revolucionarna pravda zadovoljena B92 ne bi, raspravljajući o stanju nacije, postavio tugaljivo pitanje da li porodici Milošević treba da bude oduzeta kuća na Dedinju?
Sad, kad je na B2 dva, anketom utvrđeno da je za stanje nacije važno da Miloševićeva kuća na Dedinju bude oduzeta, valja biti dosledan i postaviti odlučujuće pitanje: da li ste za oduzimanje groba gospodina Miloševića i preseljenje njegovih zemnih ostataka u neku drugu državu? Šta će jednom ratnom gubitniku grob? Taj grob posećuju samo levičarski hodočasnici ali grob preti da se, vremenom, pretvori u kultno mesto. Grob priča svoju priču; Milošević je prvi predsednik jedne evropske države sahranjen u dvorištu! Grob priča kako je Milošević otpremljen u Hag, grob opisuje stanje nacije koja je zajedno sa Miloševićem otpremljena u Hag, on se odande vratio, a nacija nije, još joj sude.
Nije inteligentno poigravati se sa ozbiljnim pitanjem kao što je stanje nacije. Hag nemilosrdno nudi srpskoj naciji da, do kraja, makar nestala, učestvuje u suđenju sebi. Suđeno nam je da sebi presudimo. Razumni ljudi zaprepašćeni su samoponiženjem u koje Srbija tone. Može li se učestvovati više u sopstvenom samoponiženju nego što od vas traže? Izgleda, može! Isporučiš živog predsednika države, vrate ti ga mrtvog, a tebi je i to malo. Stanje nacije je zastrašujuće; B92 svaki dan to dokazuje. Ima i rašta. Smrtovnica, grob u dvorištu, i drugi dokazi da je Milošević mrtav, ponekad nisu dovoljni.
Ali, ne samo reda radi, pitam: da li bi Srbija bila brže primljena u Evropu sa ili bez Miloševićevog groba?
