Izvor: Blic, 09.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preti trbušni tifus
KRAGUJEVAC - Preko 20 hiljada šumadinaca koji žive u selima oko Kragujevca pije vodu koja je hemijski i bakteriološki neispravna, a za sada ne postoji jasna strategija na koji način će seoski vodovodi i izvorišta da se učine bezbednim po zdravlje. Prema rečima Zorana Todorovića, načelnika Infektivne klinike u KC, bilo je pacijenata koji su zbog unošenja fekalnih bakterija hospitalizovani. Osim crevnih infekcija, iz neispravne i zagađene vode prete trbušni tifus i žutica. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Prema analizama Instituta za zaštitu zdravlja, u 92 odsto uzoraka vode iz sela su pronađana bakterije fekalnog porekla.
Kako kaže glavni gradski agronom Snežana Živanović Katić, za vodovode u 64 sela oko Kragujevca do sada grad nije ulagao, ali se planira da se u budžetu za 2008. godinu planira novac koji će se izdvojiti u tu svrhu.
- U Narednoj godini će se iz agrarnog budžeta, koji iznosi 110 miliona dinara, od 30 do 50 odsto novca dati poljoprivrednicima bespovratno. Uglavnom će se finasirati sistemi za navodnjavanje njiva i voćnjaka, jer su ove godine prinosi, zbog suše, umanjeni u Šumadiji za 40 odsto.
Oko 20 miliona dinara će se dati samo za ispitivanje, projektovanje i kopanje arterisjkih bunara. Mada je ta voda namenjena pre svega njivama, deo će se, uz sisteme za prečišćavanje, iskoristiti i za snabdevanje domaćinstava, kaže Snežana Živanović Katić.
Seoski vodovodi su, kako kažu epidemiolozi, nezaštićeni, građeni bez ikakvih projekata, ne zna im se ni vlasnik. Često su ih gradile nekadašnje zadruge i farme, pa su u blizini štala i septičkih jama. Ne poštuju se ni osnovna higijenska pravila, jer se okolne njive posipaju đubrivima. Osim fekalijama, izvorišta i kaptaže su zagađeni i amonijakom, gvožđem i manganom, a nitrati često izazivaju gušenje kod beba mlađih od godinu dana.
Prema rečima Milivoja Borića, gradskog stručnjaka za elementarne nepogode, grad ima cilj da se u selima, pri Mesnim zajednicama, formiraju tela koja će brinuti o komunalnim pitanjima.
- U selima vlada haos kada je u pitanju voda, ali se svi toga sete kada dođe do zaraze. Savet za bezbednost radi projekat za zaštitu sela od poplava - tako što će da gradi brane i vodne akumulacije. Najkritičniji su slivovi reka Lepenice i Jasenice. Da bi se sela zaštitila u vreme kiša, i bujica, brane su neophodne. Prikupljena voda će se iz akumulacija koristiti i za navodnjavanje i za vodosnabdevanje, ali to je sve u početnoj fazi. Neophodno je da država uloži novac kako bi poboljšala kvalitet života na selu, kaže Borić.
Do sada je problem vode za piće rešen jedino u seoskim školama, koje su dobile hlorizatore, filtere ili, ako imaju manje od 20 učenika, flaširanu vodu.
Krave neće da piju hlorisanu vodu
Epidemiolozi iz Instituta za zštitu zdravlja objašnjavaju da žitelji sela redovno odbijaju da im se bunari i lokalni vodovodi hloriši i dezinfikuju jer takvu vodu krave i druge životinje neće da piju. Zbog toga svesno dovode u opasnost zdravlje svojih porodica, jer akcije ne mogu da se sprovode bez njihove saglasnosti.
