Izvor: Politika, 12.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preti, psuje, a silu primenjuje
Radnicima Elektrodistribucije u Loznici nije lako da isključuju dužnike, posebo one u centru grada, ali najteže je onima koji ostaju u mraku
LOZNICA – Možemo da razgovaramo, ali da nam ne pominješ imena. Ionako nas zovu kući, saznaju i brojeve mobilnih, pa nas "časte" svakojakim psovkama. Žena i majka štucaju po ceo dan od silnog, znaš već kakvog, pominjanja u ljutnji, narod tera sve po spisku, kaže jedan od osmorice elektromontera Elektrodistribucije Loznica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji rade na isključenjima dužnika. Posao nimalo prijatan jer niko ne voli da mu se dolazi na vrata, opominje zbog neplaćanja i na kraju "seče" struja, ali mora da se radi. Dužnika je puno, neki ne mogu a neki i neće da plate.
na terenu ima svašta, kažu ljudi koji moraju da imaju jake nerve, da često pre bilo kakve reakcije izbroje do deset i nazad, da budu i diplomate, psiholozi a onda i u dobroj formi jer se nikad ne zna kada je potrebno potrčati da bi se sačuvala glava.
– Ima raznih ljudi, onih koji shvataju da mi samo radimo svoj posao ali i onih koji počnu da psuju, vređaju, prete, kunu, svašta nam kažu. Bilo je i fizičkih nasrtaja i napada od kojih ima i onih sasvim ozbiljnih, gde i glava može da nastrada. Pre koju godinu na jednog kolegu je sa sprata bačena felna od "fiće" koja ga je pogodila u glavu pa je čovek završio na višemesečnom bolovanju. Štos je bio što on nije došao da isključi već popiše struju. A kad se seče onda neki potežu sekire, puštaju pse i prete da će ako se popnemo na banderu "da radi testera". "Možeš da se popneš ali nećeš da siđeš", česta je izjava ljutog dužnika – kaže jedan od "isključivača" uz ocenu da je gore u gradu nego po selima jer je grad pun novopečenih "gazda" koji te "zavlače" dok sirotinja ne pravi probleme pa te duša boli kad moraš nekome, na kome se vidi da jedva živi, da isečeš struju.
– Bandere na našem terenu nisu sekli ali se dešavalo da naoružani sekirom zarobe korpu i penjalice, razbiju stakla na vozilu, istuku radnike, potežu oružje. Nekada na kraju bude i smešno kao nedavno kada je deda na nas krenuo s puškom. Dok smo gledali gde da hvatamo zaklon eto ti babe, trči iz kuće i viče: "nisi napunio, nisi napunio", i u ruci mu nosi patrone. Desi se i da budemo posluženi, popijemo kafu iako smo čoveka isključili. Neki odmah lepo kažu da ne dozvoljavaju isključenje i neće da plate i njima slede prijave. Ima i "glumaca", plaču, mole, svaki drugi čeka neku "uplatu pa će danas ili sutra da izmiri dug", ma svašta se dešava. Neki nas traže na poslu da vide ko je taj što ih je isključio, pa ovde galame i prete – pričaju ljudi koji se svakodnevno sreću sa čitavim spektrom ljudskih karaktera.
Na terenu smo se uverili da su radnici Elektrodistribucije maksimalno korektni, svakome potrošaču objasne šta je najbolje za njega i ne upuštaju se u rasprave jer kažu, "nismo mi došli da se svađamo i obračunavamo" već da uradimo što nam je naloženo.
Kod manjih dužnika idu sami a za veće iznose ako treba zatraže pomoć policije. Dosta vremena provode i na sudu gde svedoče da su isključili struju dok druga strana obično tvrdi suprotno i vadi se na sve načine. Često otkrivaju i samouključenja za koja je Zakonom o energetici predviđena zatvorska kazna ali to neki dužnici ne shvataju ozbiljno.
U poslednje vreme je manje fizičkih nasrtaja, da li zato što građani postaju disciplinovaniji ili što ekipe za isključenje čine krupniji momci, ne zna se. Potrošači dolaze i kod šefa komercijalne službe koji je nadležan za isključenja. Ovih dana jedan stariji razjareni "lik" mu je doslovce rekao: "Imam naoštrenu sekiru i vile, pošalji one tvoje i nosićeš ih na duši. Ko mi kroči u dvorište skinuću mu glavu."
S. Trifunović
[objavljeno: 12.09.2006.]
.jpg)
