Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Dec.2010, 06:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Preti nestašica lekova?

BEOGRAD -

Farmaceutskom tržištu u Srbiji, zbog međusobnih dugovanja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, apoteka i veledrogerija preti kriza, a građanima nestašica lekova, piše Blic.

Najveći domaći proizvođači lekova Hemofarm i Galenika traže način da naplate dugovanja od oko 500 miliona evra, a da ne izazovu nestašicu lekova, prenosi B92.

Hemofarm i Galenika koji zajedno drže više od 50 odsto srpskog tržišta lekova najveći problem imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa naplatom dugova od najveće domaće veledrogerije Velefarma.

Velefarmu duguju apoteke i medicinske ustanove i to zbog toga što njima RZZO do sada duguje oko 120 miliona evra.

Karanović: Biće dovoljno lekova

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Nevena Karanović rekla je danas da građani Srbije neće ostati bez potrebnih lekova.

"Došlo je do neredovnog plaćanja između pojedinih zdravstvenih ustanova, veledrogerija i proizvođača zbog toga što su neke ustanove sredstva trošile verovatno nenamenski", rekla je Karanovićeva.

Ona je napomenula da svako odgovara za svoje poslovanje i da najveći broj ustanova izmiruje svoje obaveze za lekove i medicinski materijal.

Karanovićeva je rekla, komentarišući nestašicu gaze u pojedinim zdravstvenim centrima, da će je biti dovoljno i da je taj problem nastao zbog poskupljenja pamuka.

"Onaj ko je potpisao ugovor po određenoj ceni i za određene količine treba da poštuje dogovoreno", kazala je ona.

Pošto su svi u lancu dužnici Srbiji preti ozbiljna kriza.

Iz Ministarstva zdravlja su rekli da će proizvođačima koji budu povukli lekove sa tržišta da oduzmu dozvole za rad.

Generalni direktor Hemofarma Volfram Hajniš rekao je da se ta kompanija našla u začaranom krugu dugovanja.

"Nije tajna da veledrogerije imaju problem sa likvidnošću. Našli smo se kao u začaranom krugu. RZZO kasni četiri meseca sa plaćanjima za preuzete lekove, bolnice podmiruju razna dugovanja, a lekovi nekako nisu u prioritetu i tako se dug prema proizvođačima prolongira i rok naplate premašuje 300 dana", rekao je on.

U RZZO su rekli da su bolnice i državne apoteke najveći dužnici veledrogerija i da je glavni uzrok njihovih finansijskih problema ekonomska kriza i malo para iz budžeta koje se izdvajaju za zdravstvene ustanove.

Pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović rekla je da para za to nema i da medicinske ustanove treba da finansira RZZO.

"Kada se zaključi ugovor sa Republičkim zavodom to podrazumeva da se te odredbe poštuju. Međutim zdravstvene ustanove - i to neke, ne sve, nego neke koje su verovatno imale određene probleme, pa nisu uspele da se snađu - plaćale su neke druge račune umesto da prioritetno plaćaju lekove. Zdravstvene ustanove koje prioritetno plaćaju lekove nisu došle u taj problem", objasnila je ona.

List dodaje da zbog toga što zdravstvene ustanove duguju, veledrogerijama, one i same nisu plaćale proizvođačima.

Tako je zbog nemogućnosti naplate svojih lekova ugroženo poslovanje dve najveće farmaceutske fabrike u Srbiji.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...